Савремена улога државне управе у спремању земље за рат

8

посредно и производну моћ своје властите привреде. Из овога проистиче потреба да се у својој земљи подигне она индустрија која је неопходна за одржање снаге војне силе, а то је индустрија за: оружје, муницију, авиацију и за морнарицу, као и за основне потребе тешке и хемиске индустрије. Ово се, пак, може постићи само планским радом на развијању домаће привреде ■ — у крајњем смеру: ради постизања што веће независности од иностранства у способности стварања средстава за одбрану. Из прошлости туђе имамо, у овом смислу позитивне примере: Бизмарк у Пруској у времену пре ратова 1866 и 1870 својски помаже свога колегу Министра војног фон Рона и Начелника Главног ђенералштаба Молткеа, док се у тадашњој Француској води обрнут пример —запуштање организације и наоружања војне силе. Седан и Версај из 1871 резултати су таквих противности. Пример Николе Пашића као Претседника владе Краљевине Србије у времену пред балканске ратове и после ових добар је; познато је његово залагање за војничко јачање српске државе у смислу развијања организације српске војске, то је био наставак рада из претходног времена, када је краљ Милан као командант активне војске отпочео са реорганизацијом и преоружањем српске војске. 6) Претседник Министарског савета дужан је да мотри да се благовремено предузимају све мере од великог значаја, као што су крупна питања из области наоружања и опремања војне силе као и утврђивања. Савремени Претседник владе мора стајати на гледишту Лојда Џорџа, који (у својим ратним мемоарима) изјављује: да му је, у улози Претседника владе, основна дужност да координира рад свих ресора у његовој влади, ради постизања њезиног ратног циља. Ово се координирање не може одржавати ако Претседник владе незна шта његове колеге у влади, раде од важнијих послова. Један устаљен план развијања војне силе и ратне државне моћи може се остварити само онда, ако Претседник владе овај план буде, у току мирног времена, спроводио залагањем своје личности, ма се владе и они смењивали. Смена владе у савременој држави ниуколико не сме да буде препрека извођењу плана за развијање државне одбранбене снаге, иако је овај план створила ма која ранија влада. То захтева начело непрекидности (континуелности) рада на овом најважнијем државном послу —• спремању за рат.