Савремена улога државне управе у спремању земље за рат
16
ако ратно министарство у редовном стању не располаже потребном властитом војно-државном, индустријом постављено је у зависност од цивилне индустрије у држави или, што је још теже и горе, оно је у зависности од иностранства. И док се код домаће, цивилне, индустрије која може израђивати ратни материјал и наоружање ипак је министарство рата обезбеђено, као поуздани снабдевач, јер се оно мора старати да се спрема и наоружање израде у земљи, што је ипак од користи јер финансиска средства која држава даје за ратно наоружање и ратну опрему, остаје у властитој држави сразмерно развијености њезине цивилне (недржавне) индустрије, ипак, код овог начина постојања претежно, или пак једино цивилне индустрије, постоји недостатак: што војна управа мора сваки тајни изум у наоружању поверавати цивилној индустрији, због чега није гарантована тајност конструкције и израде појединих важних ратних средстава и проналазака. Отуда видимо да у свима државама постоје војно-државне индустрије, које сем своје основне улоге-средства за производњу најважнијег ратног материјала у току мирнога доба, служе и као ослонац за мобилизацију приватних индустрија, које се могу употребити у исте сврхе као и војно-државна индустрија. Најповољнија је околност у погледу стварања индустрије министарства рата: да се комбинује војно државна са домаћом недржавном (цивилном) индустријом, и то, како у миру тако и за ратну производњу. У мирно доба потребно је да војна управа даје послове-радове и недржавним индустриским предузећима, то јест: да се код домаће недржавне индустрије врше : извесне набавке за војну силу, иако би ове набавке могла да подмири и властита војно-државна индустрија. Ово је потребно, и корисно, с тога што ће се само таквим начином омогућити недржавној цивилној индустрији да се радом у мирно доба технички успособи за своје ратне задатке ратну производњу, а, ово ће, у исто време, омогућити тој недржавној индустрији да извесном зарадом на овим фабрикацијама, материјално опстане и да изврши набавке потребних машина и других средстава за своје техничко ратно оспособљавање. Таква је изразита индустриска политика, на пример, у Енглеској, Француској и Сједињеним Америчким државама. Јер, држава, као што су ове државе ни из техничких нити из политичко-економских разлога није у стању да сама држи свеколику ратну