Савремена улога државне управе у спремању земље за рат

Савремена улога 2

17

индустрију у искључиво државној власти. Искључиво државна власт над целокупном индустријом само је у Совјетској Русији, и то, као последица политичко-економске структуре ове државе, где је статизирана подржављена сва крупна приватна имовина, уопште, а у првом реду индустрија. Код ове врсте власности крупни недостатак може бити: нерентабилност и мања рационалност државних индустрија због опште примећене слабије рентабилности државне режије у сравњењу са рационалнијим режијама у слободним, недржавним, индустријама. Питање рентабилности државне индустрије свакако је од врло великог значаја и врло се често ова страна питања износе против идеје о државној индустрији, уопште. Овај је приговор са становишта приватне привреде унеколико оправдан. Али, када су у питању интереси државне одбране, њезине индустриске спремности, нарочито у државама са недовољно развијеним приватним капиталом, онда за основна предузећа од значаја за државну одбрану долази у обзир, као несумњиво потребан режим војно државне индустрије, у комбинацији са осталом недржавном индустријом, која постоји, али, на подизању и развијању које има да се ради, под претежним утицањем и по сугестијама војне управе. Да чисто војно државна индустрија, која кошта силних средстава, неби била .у мирно доба нерентабилна предузимају се ове мере: а) Ова се предузећа постављају на тако звану комерцијалну базу, то јест, даје им се спољни облик акционарског предузећа ради веће слободе рада што чини да предузеће постаје рационалније а тиме и приносније за државу јединог и стварног акционара. Под овим се обликом војно државна предузећа слободно од крутих прописа о вођењу чисто државних предузећа, брже могу оријентисати у својим техничким прдузимањима и могу вршити хитне и поверљиве набавке, што, иначе није могуће по законима сличним, на пример, нашем закону •о државном рачуноводству и т. слично. б) Војно државна предузећа која раде на комерцијалној основи, увек могу лако да комбинују своју нормалну производњу за потребе чисто војне силе са производњом других потреба за становништво за трговину. Позната је ствар да фабрике Чехословачке, Пољске и друге, које израђују оружје, напоредо дају још и: мотоцикле, писаће машине, бицикле,