Савремена улога државне управе у спремању земље за рат

тикли људске хране: пшеница (или раж) и кукуруз, од варива пасуљ или сочиво, или пиринач, а од зачинака: со, шећер, уље (или маст) тиме се и изражава карактер оброка резервне људске хране. За стоку треба имати овса или јечма. Свакако је од великог значаја питање: у коме облику треба држати хлебну храну: у зрну или у брашну. То зависи поглавито од постојања млинова или воденица у дотичним пасивним крајевима. Ако има могућности за млевење пшенице, ражи или кукуруза онда се може држати у зрну, што је за кукуруз боље и сигурније, јер се кукурузно брашно лако квари, те се кукуруз свакако има држати у зрну. У нашим пасивним крајевима отсуствују велики, модерни млинови; постоје мали млинови, слабог капацитета; народ се на селу служи воденицама поточарама као и домаћим, ручним жрвњевима за млевење кукуруза. Из овога истиче решење, да се у крајевима за која треба држати у резерви претежно кукуруз, исти држи у зрну; пшеница, или раж као допуна уз кукуруз, за исхрану болесника и варошког становништва које се редовно храни пшеничним или ражаним хлебом, треба да се држе самлевени у брашну, које, када се чува у добрим склоништима стајањем добија све бољу каквоћу и даје већи проценат хлеба. б) Остатак резерве хране, за становништво пасивних крајева, тј. за време од 3 —4 месеца има да се набави и да се чува старањем државе. Смештај ове хране има бити обезбеђен: зрна у силосима; а брашна, варива и зачинака у добрим слагалиштима. Ове државне резерве, хране заједно са оним општинским, имају да обезбеде становништво пасивних крајева места бар за 6 месеци. Размештај ових државних резерава хране за становништво пасивних крајева има бити такав, да се у свако доба може обезбедити издавање хране народу и да се попуњавање врши лако. У ред пасивних места спадају и већи градови, као и индустриска места, у областима које су иначе производне у храни, у којима је трајно запослено фабрично (или занатлиско) радништво више од 1000 лица посведневно. Ово је становништво непроизводно у смислу исхране, те се има сматрати као оно у пасивним крајевима. Ова места треба да су обезбеђена храном бар за 2 месеца. При том овде се мора узимати у обзир и смањивање броја становника у ратним приликама због евакуације