Савремена улога државне управе у спремању земље за рат

већих градова, да би се смањиле опасности од могућих непријатељских напада из ваздуха. в) Најзад, држава је дужна да упути становништво да се и оно само, а које је у материјалној могућности, постара да v својим домаћинствима, спреми и држи, за себе, извесну резерву хране. То би била трећа врста резервне хране за становништво појединачна домаћинствена резерва. Ова је врста резерава хране потребна за становништво градова и индустриских места, која могу бити остављена извесно време без довоза хране, при мобилизацији и концентрацији због првенствености превожења војне силе, или на случај квара саобраћајних транспортних веза. На овај начин стварања резерава хране за становништво, у извесним се државама полаже, сада пажња као на претежно важан начин остварења ових резерава. Тако се на пр.: у Шведској, у 1939 год. приступа оснивању домаћинствених резерава. У Швајцарској је, у 1938 год., обнародована Уредба која исто тако првенствено полаже на иницијативу становништва. У оваквим земљама, као што су Шведска и Швајцарска могуће је да се поглавита пажња, у овоме правцу, посвећује приватној иницијативи становништва, јер је ово довољно просвећено, иницијативно и дисциплиновано, да, уз само једну опомену државне власти, учини све да се ова власт задовољи, тим пре када је то још и у интересу њиховом; при том је имовинско стање појединачних домаћинстава такво, да може поднети извесне издатке за набавку и за добро чување властитих резерава хране. Ипак, овај начин стварања резерава хране неће моћи потпуно да реши питање исхране ових пасивних држава; биће потребна и интервенција државе. Овај је начин погодан за стварање почетних резерава хране. Али, сам овај начин, нарочито у државама са приликама какве су код нас, сам овај начин био би потпуно недовољан. Овакво створене, организоване резерве хране за становништво, имају да обезбеде и исхрану целокупног становништва које није активно у производњи хране. Овај јеброј иу нашој држави, доста велики; он достиже преко 40% укупног броја становништва. Ово обезбеђење исхране становништва вреди како за ратно тако и у мирно доба. То је социјално политичка нужност прворедног значаја за сваку државу. Јер, поуке из револуција свих времена, своде се на то: гладан народ готов је да посегне и против