Свети Сава као проповедник Српске православне цркве : са прилогом његових проповеди

се света'и свега у свету. Он памисли да посети св. места, где је Спаситељ света свој живот проводио и на крсну смрт за људске грехе осуђен био. Али као архиепископ српски морао је

наћи себи наследника и неко лице посветити за српског архиепископа. Он изабере Арсенија, свога ученика, кога је сам научио свему добром и за кога се сам уверио, да ће бити прави и истинити архиепископ и управник, јер га је сам Бог на то одредио : да Христово Јеванђеље проповеда и људе просвећене да му доводи. При овом избору Арсенија за архиепископа, Св. Сава изговорио му је једну малу проповед, која је записана у „пвоти краљева пи архиепископа српских“ од архиепископа Данила, што је издао Ћ. Даничић у Загребу !866 године, на страни 246—9247, и гласи овако:

Мило моје чедо у Господу, роенијо !

Обрати ухо твоје и пажљиво саслушај речи моје, јер нису од штете за душу твоју. Ако их сачуваш у души твојој и будеш их се увек сећао, онда се не бој ђаволског искушења. Јер знај, мили души мојој, као што си ти од Фамилије своје пи пиз отаџбине своје (из Срема) дошао, по вољи божјој, нама, да и ми тако ПрРИА теби нећемо никада ослабити вером п срдачном љубављу, те да те МО АЦО У 6 ап] добром, што си већ и ти, по милости божјој, добро примио, те у свему можеш бити достојан п угодан Богу. Данас треба да знаш, да ћу ја скоро ићи на пут, кога ми показа Господ, и да се више нећу враћати на прошлост п кајати за ово своје дело. Тебе остављам место мене за управитеља и чувара вере, и за пастира паметног“ стада хришћанских оваца, које су деца отаџбине моје. Удали од себе сваку плашњу, чедо, и послушај ме, јер ти истину говорим. Бог ми показа тебе као достојна за свети престо, кога ми дарова Господ; немој да се одричеш, нити Духу Светом да се противиши, јер није лепо противити се божјој заповести.

После ових речи, Арсеније се није могао одрећи да буде архиепископ српски, него је рекао Св. Сави: нека буде воља божја п твоје светости,“ Св. Сава сазвао је у Жичу многи па- | род, епископе, игумане п друге свештенослужитеље, где је хиротонисао Арсенија за архиепископа им препоручио свима, ве= ликим и малим, да признају Арсенија за архпепискона,; а затим им је изговорио кратку проповед, која ђе записана код архи= о ПЦ у: Животи краљева и архпенисноде српских на стр. 248, п глаби овако: