Свети Сава у народном веровању и предању : једна од лако остварљивих дужности према просветитељу нашем

којој је намештен сто са иконом и кадионицом. Ту се метне и једна велика свећа, намењена Св. Сави, која гори за све време бдења. Бдење се увече врши само до јутарњег јеванђеља, после чега свештеник изврши отпуст, а онај недовршени део јутрења свештеник одржи сутра дан у истој домаћиновој кући, пошто се литургија не може вршити. Свећа, која је горела увече на бдењу, пали се и сутра дан за време богослужења и гори до свршетка, а кад се ово сврши, остатак свеће славске, као и остаци свећица, које је народ палио на бдењу, предају се свештенику за цркву. На столу, који замењује престо, стоје свештеникове књиге, из којих тога вечера врши бдење. На бдење, поред присуства домаће чељади, долази велики број народа из села, нарочито старији, те присуствује богослужењу. Домаћин, поред осталог, спрема и довољан број свећа, које се раздају народу, те их овај пали и држи за време богослужења.

Народ на ову богомољу долази са великом Волиње и за дочек овако важног дана он се припрема шесто-дневним постом, почевши од Св. Јована до Св. Саве. Око 7 час. у вече, пошто се народ прикупи, свештеник отпочне бдење. Сви присутни за време бдења држе у рукама запаљене свеће. При доласку на бдење као и при свршетку овога, народ приступа крсту и икони, што су на столу, и целива их.

Кад се сврши потребан део бдења у вече, млађи се разилазе кућама, а старије са, свештеником домаћин задржи на вечеру. Ту се вечера, али се не спрема колач (вечерница), као што се иначе о домаћим славама чини. Ту свештеник и преноћи.

Ако је домаћин инокосан, онда, да не би оставио свештеника самог да преноћи, обично му после вечере задржи по једног домаћича од оних, који су били на вечери, и то гледа да буде свештеников какав добар пријатељ. А, ако није инокосан, онда он преноћи са свештеником у једној, а чељад му ноћи у другој соби.

Сутра дан, око 5 часова, почиње се богомоља, свет се купи на ову и одстоји цело богослужење, т.ј. онај део јутрења, који је синоћ на бдењу остао недовршен.“ За овим свештеник одмах изврши водоосвећење и кропљење народа. По том се мало одморе, док буде спремљено за ручак, а затим се седне уз трпезу. Млађи свет после богослужења одлази кућама, а старије људе са свештеником домаћин задржи на ручак. Ручак бива рано, одмах после јутрења и водоосвећења. Пре него што се приступи јелу, изврши се резање колача, што свештеник обави са домаћином. Полутина колача припада свештенику, а другу домаћин преполови на двоје и '/, даје новом домаћину, који се одмах после ручка ту за софром изабира.