Свети Сава у народном веровању и предању : једна од лако остварљивих дужности према просветитељу нашем

112

увек преобилно документованим, етнолошким радовима својим, расправљао г. Др. Веселин Чајкановић, и досад записане легенде о томе довео у везу са словенским и других народа · сличностима.) Али, да би се о свима предањима и веровањима о Св. Сави, па и о овом кругу могла казати последња реч и издвојити оно, што је постојало и пре Светог Саве или је од других народа прешло к нама, па само прикачено имену Св. Саве, од онога, што је стварно у вези:с њиме и с његовим радом, треба покупити из народа све до ситнице, што се о Св. Сави верује, говори, како се за његов дан припрема и шта се тога дана ради.

Поред онога, што је до сад објављено о заштити Св. Саве над домаћом стоком, о заповедништву над вуковима, 0 Савином посту и о томе, како народ објашњава зашто пости, записао сам о томе и следеће.

Покојни Милан Вељковић, некада парох кривовирски, говорећи о посту за Св. Саву, рече ми, да у Кривом Виру због стоке строго пазе и на остале постове. Пок. Љубисав Цанкић, бивши добар газда и сточар, казивао му је, да његове овце преко зиме и без чувара иду и ни једна не страда зато, што њихова кућа пази среду и петак. Кад неким случајем премрсе, мора да им се деси каква штета у стоци. Андра Стефановић, парох велико-лаолски, у Ср. Млавском, Округу Пожаревачком, казивао ми је, да у оба села његове парохије, у Великом Лаолу и у Табановцу, већи део, готово сви, посте недељу дана за Св. Саву и држе овај пост чисто, као и велики пост. „То је њихова зарека (заветовање), а народ, вели, зареку тачније испуњава, него црквени пропис.“ У очи дана сви месе колач и режу га сами, као и колаче главне славе своје што онамо сами режу, а уз свећење водице плабају свечарско. Питао је чешће зашто славе и Св. Саву, па му објашњавали, да су Св. Саву узели за домаћу славу они, чија главна слава нема малу или младу славу, (преславу), нпр. они, који славе Св. Тому, Св. Андреју, Св. Мрату и др., да би и они двапут славили и враћали гостински зајам. У Табановцу има десетак кућа, којима је Св. Сава велика, главна слава; њима се свети и славска водица. Ови му објашњавали, како су некад њихови претци променили славу зато, што им у нечему није ишло добро. Тако су они чули, а не знају, да ли је то старије предање или новија претпоставка нечија. Неки од њих славили су Св. Јелисеја, 14. јуна, па због суседства са онима, који су славили Св. Саву, променили су и узели Св. Саву за велику славу своју, а Св. Јелисеја задржали као малу, младу славу.

. 7) Живот и обичаји народни, 6. Е. 3. књига ХКХ|, Београд, 1924., страна 157.—165. -