Свети Сава у народном веровању и предању : једна од лако остварљивих дужности према просветитељу нашем

=

115

ће ко за тодину дана удавити. У неком селу скупили сеу очи Св. Саве сељаци, па ће један казати: ко сме ноћас да. оде на то и то брдо, да слуша шта ће Св. Сава вуцима го-

ворити» Неко каже ја не смем, други бојим се, и тако се многи откажу, а један рече да ће отићи и чути, шта ће Св.

«Сава казати вуцима. Он још за дана оде нато брдо и попне

се на један велики грм, који је био на ливади и свеже се,

да не би од страха или у сну пао. Снег је био велики, ме-

сечина и мраз јак, те се све као у подне видело. Кад је било

око пола ноћи, скупи се сила вукова око тога грма. После неколико тренутака дође Св. Сава у калуђерском оделу, са великом брадом, и стаде међу вукове, а они се око њега

играју и радују, као да су јагањци. Онда Св. Сава отпоче,

указујући руком: „ти ћеш, вуче, да удавиш оба вола томе и. "томе кмету“. Другоме: „ти ћеш да удавиш коња томе и томе попу“. На трећу страну: „ти ћеш, вуче, томе и томе газди да покољеш у кошари деведесет оваца за једну ноћ.“ Даље, „ти „да удавиш томе 70 коза“, ономе толико, и тако даље. Кад је свршио, Св. Сава им заповеди: „разиђите се“, и разишли су се, само је остао један стари вук на три ноге и прого-

ворио Св. Сави — јер су они у старо време говорили " „оче (Саво, а мени ниси одредио шта ћу ја да удавим и поједем“. Онда му Св. Сава рече: „Ти удави и поједи овога

човека на дрвету“, па у тај мах нестаде Св. Саве. Вук отпоче глодати оно дрво, да'би га оборио и појео човека, али га није могао преглодати. Сутра дан, кад је сунце високо изгрејало,

вук је побегао, а онај се са дрвета скинуо и отишао у село,

па је испричао све шта је чуо и видео. Сељаци ће му рећи:

„Мувај се ти, тебе ће вук изести; што је Св. Сава рекао,

мора се збити“. Пазио се овај и крио неколико месеци, али

су га други слободили: „Што се кријеш, може бити ниси ти

сто чуо ни видео, него у страху сањао, немој се бојати.“ Осло-

'бодио се човек мало и сасвим је престао да се пази, У том вре-

мену изађе наредба, да сваки иде у неку велику планину, да

тамо обарају шуму и прасецају нови пут, ради чега да по-

'неси хлеба за неколико дана. Оду сви да раде, ноћивали

„су под направљеним и зашумљеним колибама. Друштво се

почне шалити са овим чевеком: „Чујеш ти, немој с краја,

да те по заповести Св. Саве не удави вук, него иди у сре-

дину“. М заиста је спавао неколико ноћи у средини. Али

једне ноћи, кад је била велика помрчина, да се ни прст пред

'очима није видео, пришуња се вук, зграби га за ногу, одвуче

у поток и удави. Отада се, вели, сви сељаци уверили, да се,

што је год казао Св. Сава, мора извршити, па још ревносније

посте за његов дан.

Стојан Д. Стошић, ондашњи парох друге куршумлијске парохије, каза, да и по селима његове парохије многе куће злосте за Св. Саву, нарочито досељеници из Колашина.