Свети Сава у народном веровању и предању : једна од лако остварљивих дужности према просветитељу нашем

118

Плава — Савино Камење или Савино Почивало.) Између Пријепоља и Плеваља удубљење у једној стени зове се Савињ

· Лакат. Прича се, како је Св. Сава, пошав из Милешеве по

Херцеговини, дошао до једне велике стене, зауставио сем наслонио лактом на њу, да се мало одмори. Од тог наслањања остао је отисак лакта његовог.) Како је друго предање о Савином Лакту забележено, Свети Сава се био кренуо из Милешеве за Босну и приспео у село Јабуку, између Пријепоља. и Прибоја, на конак. Преко ноћи се јавио јак ветар од Босне. Св. Сава поранио у сунчев излазак и, кад се помолио према Босни, заспе га она ветрина, те се заустави, одустане од пута у Босну, благослови је одатле и продужи низ Херцеговину. Отада је та окука прозвана Савин Лакат, на коме бију три јаке чесме, које народ и сада зове Савине Чесме.з) За доказ старине ових предања служи и то, што Марин Кабога, изванредни посланик дубровачки на цариградскоме двору, у запискама својим под 19./30. јулом 1706. године каже, како су на путу између Плеваља и Пријепоља видели „стијену са шупљином дугом два лакта, о којој говоре Власи, да се Св. Сава, пролазећи, наслонио ва њу и да му је лакат удубио камен“.“) Е

Споменути Стојко |. Поповић, парох ратајски, казивао ми је. —

У путовињу своме по народу наишао Св. Сава у пла нини Карпини, код реке Горњо Вртогошке, на једно место у овој реци, где су жабе много гроктале, те му сметале да говори народу. Кад је светитељ узвикнуо: „доста више |“ одмах су престале. И сада у овој реци има жаба, али не грокћу.

Сличну причу слушао и око Вардара, између Скопља и Тетова, онамо, где се одваја пут за Качаник.

У селима евој Реци, Средњем Долу и Дугој Луци, у Ср. (чињском, источно од Врања, причали му сељаци, како је прошао туда Св. Сава и преноћио код неког сељака, па му деца украла оно „дудулајче“ (тиквицу, мали врг), што га је носио са собом, да пије њиме воде и вина, а које је било. лепо окићено. Кад је изјутра устао и пошао даље, потражи дудулајче, да би га понео, али не нађе. Домаћи га уверавали, да није ни донео. Тако се препирали и Св. Сава, полазећи, пресече препирање речима: „ако га нисам донео, нека је Богом просто; ако ли сте га узели, на грлу дага носите“. Од тога часа, па до данас сви су у ова три села гушави. Ко, вели

1) Милош Велимировић, Васојевићи, Полимље, Метохија, Годишњица Николе Чупића, књ. ХУШ, Београд 1898, стр. 81.

2) Босанска Вила год. ХП, 1897., стр. 295.

5) дамо, т. ХИП. 1898., стр. 158.

у Споменик Српске Краљ. Академије ХХХЛУ, Београд 1898., стр. 219.