Свети Сава у народном веровању и предању : једна од лако остварљивих дужности према просветитељу нашем

426

и предања о Св. Сави, коју је приредио 2. Владимир Ћоровић.) "То је до сада најпотпуније издањо онога, што народ верује, пева и казује о Св. Сави. Свима, а нарочито свештеницима, учитељима и другим писменим људима из народа, који би хтели сакупљањем сличне грађе уложити и своје прилогеу ову врсту споменика нашем просветитељу, књига г. Боровића послужиће као образац и подсећај на шта све треба при овом послу обратити пажњу. Како ваља скупљати и записивати, речено је напред. Не треба пропуштати ни сличне објављенима већ ствари, само се морају записивати онако, како их народ казује, па по могућству и његовим месним говором.

Овде ћу додати неколико необјављених прича.

Прота Младен Поповић, парох врањски, слушао је у Врању ову причу. — Некој жени умрло дете, па се обратила «Св. Сави, да умоли Бога, да јој детету поврати живот. Св. Сава је пошље, да иде и види: има ли десет суседних куна, "у којима нико -није умро за годину дана. Распитивала је и није нашла, па се вратила и казала то Св. Сави, а он јој посаветује: „Кад си се уверила да је тако и да ниси само ти толико ожалошћена, већ да има и других твоје судбе, онда да не узнемиравамо Бога таквом молбом, него се утеши оп-

лштом људском судбином.“ И мајка је отишла задовољена.

Стојко Ђ Поповић, парох ратајски, казао ми је и ове две приче. — Као детету причала му баба (родом из Жбевца), да су се некад штркљале овце, а говеда не. Једанпут пландовала негде говеда у подне, а говедар спавао. Наиђе Св. Сава и каже говедару: „добар дан“, а овај се само подигао и није устао на ноге. Св. Сава га упита: „има ли гдегод воде за пиће“. Говедар не хтеде устати, да му покаже где има воде за пиће, већ опружи ногу и њоме показа: „еј, тамо има воде“. Св. Сава му рече: „збогом, синко“, а више ништа. Затим наиђе Св. Сава на овчара и назове му Бога, па га упита, како живи, како су му овце и замоли га да му покаже, где има воде за пиће. Овчар му лепо показа: „дедо, онде има воде за пиће, ја бих ишао драге воље, да ти напуним твоју дудулајку (врг, тикву), али не могу, јер сад ће се заврућити (тј. угрејати дан), па ће ми се овце раштркљати. Онда Св. Сава рече: „иди, синко, те ми завати воде, а ја ћу ти чувати овце, док ти дођеш“. Овчар на то одговори: „ићи ћу, само немој да ми се овце разбегну“. Св. Сава му даде дудулајку, и овчар оде да донесе воде. Св. Сава побије своју патарицу у земљу и окачи хаљину своју о њу. Овце се сакупе све око ње-

1) Свети Сава у народном предању, издање Задужбине Радојице Ј"Љурића, Београд 1927. г.