Свети Сава у народном веровању и предању : једна од лако остварљивих дужности према просветитељу нашем

5 | _ —

И породица Врањешевића, досељена у Капенуцу из Лике (1827. г.)'), даљим пореклом из мало пре споменутог белопољског, односно полимског Вранеша; 11 кућа Реонића у Бошњанима, Милутиновићи у Миронићу и 2 куће Милекина, у Становима, сва три села у Лепеници, досељеници из Херцеговине;з) Васојевићи у селу Везичеву, у Млави, пореклом сеничани“); у Прокупљу породица пок. Стојана Данчевића, 6. индустријалца, досељена из Приштине, али даљом. старином из Херцеговине. | = У Хрватској читав низ српских породица, давно досе_љених из Херцеговине, од Шуме, Површа И "Зубаца, „славе _ Св. Саву као крсно име своје.“•) Преслављање или прислуживање Св. Сави готово је искључиво пореклом из Херцеговине. Значило би, да су прислуживање Св. Сави узимали они, који су, кад је народни просветитељ светитељством- увечан био, имали већ свога хришћанског светитеља, као домаћег патрона, па Св. Саву, због јако развијених верских и народносних осећаја, узели за преславу. Интересантно је, да су ти главни домаћи светитељи имали и своја пролетња и летња празновања, која се у другим крајевима обично преслављују (младе, мале славе), где је преслављање још очувано. И овај изузетак иде у прилог великог пијетета према своме Св. Сави. Тако: Служе Св. Јовану (7./20.-7), а прислужују Св. Сави: у Кутини 6 кућа Прњата, староседелаца;“) у селу Домашеву Папићи, који су се раније више пута селили и једно: племе су < Баћевићима, у Бањанима, и Мулинама, у Дубочанима; Зечевићи у селу Раникућама, пореклом из Зете, отуда исељеници у Бањане (под именом Баћевића), Колешко, па онда овде; Вуковићи у селу Лакшу, северном делу Невесињског Пољач) у селу Анђелићима Зечевићи, пореклом с Дрпа, из Бањана. „У Врбну је живела једна породица Дутина, која је изумрла, а само је остала једна девојка, за коју се Зечевић „„удо““ и населио се на њено имање.“") Дутине славе Св.Саву. Да није и тај Зечевић, по обичају, задржао своју славу, а славу куће женине узео као преславуг Отуда је свакојако и дошла преслава овако близо са славом. Може бити да је такав узрок и код других случајева

1) Љ. Павловић, Аншропогедграфија Ваљевске Тамнаве, 6. Е. 3. њ. ХМШ, стр. 512. и 514. |

>) Тодор Радивојевић, Лепеница, (. Е. 3., књ. ХУМ, стр. 285., 278. и 287.

5) Љубомир Јовановић, Млава, 6. Е. 3., књ. У, Б. 1903. г., стр. 310.

1) Радосав М. Грујић, Гајстарија српска насеља у северној Хрвашској До 1597. г., Гласник Српског Географског Друштва, год. |, св. 2., Београд 1913. г., стр. 166.

5) Обрен Ђурић-Козић, ГЛума, Површ пи Зупци у Херцеговини, 6. Е. 3., књ. У, стр. 1194.

6) Д-р Јевто Дедијер, Херцеговина, 6. Е, 3., ењ. ХИ, стр. 217. и 238.

ту Д-р Јевто Дедијер, Билећске Рудине,б. Е. 3., књ. У, стр. 801.