Свети Сава у народном веровању и предању : једна од лако остварљивих дужности према просветитељу нашем

—>- 27 слављења Св. Јована и преслављања блиског по времену Св. Саве. У селу Домашеву Папићи, који су се више пута пресељавали, и тврде, да су једно племе с Баћевићима, у Бањанима, и с Мулинама, у МЛубочанима, такође исто славе и "преслављају.) У Босни славе Св. Јована, преслављају Св. Саву: Станишићи, у Сарајевском Пољу, старином из Бијеле Брезе, у Колашину Херцеговачком, где су се звали Вуковићи, а у селу Земнику, породица Авлијаша досељених из Сомине, у Херцеговини. У Бојнику породица Мркоја, старином из. села Лешровића или Планика, у Бањанима, досељена у Бра-

дину, под Иван планином, у Коњичком Срезу, где се намножила, _ изделила и отуда расељавала, прислужује и Св. Саву и Св. Илију. Има их у Брадини, Корчи, Блажују, Сарајеву и Бојнику.“)

Служе Св. Николи, а прислужују Св. Сави у Херцего-_ вини: у селу Муцаловићима пор. Пејановића, досељена пре скоро 100 година из Зубаца, где су се звали Врандићи;:) у Крњевићима породица Вреба, пресељена пре 80 година из ПРАјОВОЋа. поред Св. Саве, прислужује и Преображење.) И у Србији, у Добричу, у Округу Топличком, у селу Подина, 6 кућа Такића, како тамо кажу; „Св. Николу служе“, а „Св. Саву преслужују“. Ниони летњег Св, Николу не преслављују. Посте за славу строго као и за причешће, Таса Урошевић, протојереј окр. нишког, док је био њихов парох, питао их зашто преслављују Св. Саву, а не Св. Николу. Казали му, као обично, — да им је тако од старине остало.

Служење Св. Ђурђу, а прислуживање Св. Сави пореклом је из Дробњака. Тамошње готово читаво племе Абазовића, разгранато у десет великих породица са својим засебним презименима, слави овако у селима: Пошћенима, Рудинама, Рудом Пољу, Дужима, Комарници и Дубровском. ») Тако исто и. Драговићи, у селу Рибарима, у Колубари, пореклом“ -из

Дробњака.“)

Славе и Лучин дан и Савин дан у полимским и потарским селима: Барчевићи у Бобову; Вуковићи у Премћанима, Бушњу, Потпећу и Сшожеру, пореклом из Мораче; Дробњаци у Ковачу, Јојовићи у Стрмцу, Копуни у Бабинама и Рогожју.")

5) Д-р Јевто Дедијер, Билећске Рудине, (6. Е. 3. књ. М, стр. 824. =) Поп Стјепон Владимир Трифковићи, Сарајевско Поље, 6. Е. 3, = ЈЕ 214, 216. и 224. 5) Д-р Јевто Дедијер, Херцеговина, 6. Е. 3,, књ. ХП, стр: 215:

а) Обрен Ђурић- Козић, Шума, Површ и Зупци у Херцеговини, С ЈЕ-35 књ, М, стр. 1187.

5) Светозар Томић, Дробњак, 6. Е. 3. књ. ТУ, Београд 1902. г., стр. 492—496.

5) Љубомир Павловић, Колубара пи Подгорина, 6. Е. 3. књ УШ, Б. 1907. г,, стр..921.

%) Петар Мркоњић, Средње Полимље и Потарје, 6. Е. 3., књ. ТУ, стр. 315... 318., 321. и 324.