Свети Сава у народном веровању и предању : једна од лако остварљивих дужности према просветитељу нашем

44 ___ | „ељушт и другима, вели, многи славе Св. Саву, као једину _- домаћу славу своју. За свој крај по рођењу, Доњи Левач, рекао ми је, да од двеју породица у селу Селишту, код Велике Дренове, које славе Св. Саву, Стојковићи су давни пресељеници такође из Пиротског Округа. - ЕУ = Као једно од јачих била у овом изворном крају светосаваца можемо узети Босиљградски Срез, нарочито његово велико село Алисуру, у коме знатан број слави Св. Саву и из кога се ово слављење, давно још пре присаједињења босиљградског краја нашој Краљевини, ширило по осталој срп-_ - ској земљи. Али, према ономе, што се до сад разабрало, још је распрострањеније слављење, Св. Саве у кривопаланачком и кратовском крају. Нарочито се у томе истичу села Срацин, Радибуж и Гулинце. - -Б___Како ми је казивао Стојица Поповић, свештеник ђермански, Гулинце има око 20 кућа, цело село слави Св. Саву и пости. за славу од старине. У Радибужу тако исто слави и пости. једна цела махала, која чини половину села. И ови и остали по другим паланачним селима свечари светосавци славили су и као егзархисти, месили колач и варили пшеницу (у Пчињи не варе жито сви за друге славе), примали госте, каону свима другим очуваним српским селима, само су под утицајем пропаганде бугарске неки почели били назив „служба,“ како се и тамо слава зове, замењивати, као и код других домаћих слава, речима „дизање панагије Св. Сави“, али је већина и онда, на питање: „што ви је служба“ или „кој ви је светац“, одговорала: „служба ни је“ или „светац ни је — Св. Сава“. У 1916-ојг., слушао сам, десила се о Св, Сави ова интересантност. После доласка бугарске окупационе војске, вратио се из Бугарске, куда је још пре ослобођења пребегао био, Арса, некадашњи свештеник радибушки, и није хтео да свети водицу и реже колаче о Св. Сави. Радибужани и гулинчани се због тога узбуне на дан Св. Саве, оду у Паланку и жале се намеснику Давиду, Бугарину из Бугарске, који је после окупације доведен био, да замени интернираног у Бугарску нашег намесника, поп Нацета Поповића. Намесник одмах пошље из Паланке свештеника Миту, да изврши закон у Радибужу и Гулинцу, а поп Арсу узме на одговор. Овај се изговарао, да су у Гулинцу Срби и како је раније патио од њих, па Зато им није хтео резати колаче на дан српског светитеља. Разумни намесник му је на то казао: какви они били да били, ти им мораш сав закон вршити, па и колаче у будуће резати; ако не, послаћу другог свештеника на парохију“. И у паланачкој Раковици сви сељани славе Св. Саву.)

1) Др. Тих, Р. Ђорђевић, Македонија, Панчево 1990. г,, стр, ДЕ