Свети Сава у народном веровању и предању : једна од лако остварљивих дужности према просветитељу нашем
45
ЗЕ
Немамо за друга паланачка села података, али се зна, да се отуда миграцијом ширило слављење Св. Саве и ниже ка Куманову. Тако, у селу Јачинцу, по казивању Раде Тодо- | ровића, пароха јачинског, славе ове три куће, досељене из Радибужа: Јаћима Додића, Јосифа Јовановића и Ристе Н., које нису никакав род међу собом, а купили су турско имање и населили се на њега. Међу варошанима светосавцима, у самом Куманову, кућа Божиновића, у парохији Јована Поповића, такође је старином из паланачког краја. У селу Довезанцу славе Св. Саву Вукићи, онда их било 3 куће, у Добрачи Рамаданци, досељени из Жегњана, а у самом Жегњану Борђе и Анта " Павловићи, из породице Рамаданаца.) Казивао ми је Сима Серафимовић, парох кумановски, да је у турско доба ишао у Жегњане на дан Св. Саве своме рођаку по жени, Милану Н., на славу и да су потпуно српски славили и ако је село. било (до 1904. г.) егзархијско.
У Прешеву се такође слави Св. Сава, н.пр. готово цело село Доња Трница. Причао ми је поп Стоилко Поповић, како је на дан Св. Саве сретао људе из 2 часа удаљеног Козјег Дола. Кад би их питао куда ће, одговарали су му: „идемо на Св, Саву у Доњу Трницу, служив ни пријатељи данас“. Свештеник горњо-козидолски, Аксентије Поповић, казивао ми је, да слави Св. Саву већи део села Шаинца, у доњој Пчињи. А и раније је записано, да у Шаинцу славе Св. Саву неке куће Карамингинаца и породица Чергараца.“) Славе иу многим другим селима низ Пчињу. И у Герману две махале, Средња и Криварат махала, посте и славе Св. Саву, само им
мање иду гости зато, што су сиромашни планинци, па немају чиме да дочекују, те околна села радије одлазе паланачким свечарима, имућнијим и богатијим у јелу и пићу. Манасије Трајковић, парох стајовачки, казивао ми је, да у Стајовцу, у Коз л махали, Јован Анђелковић и Стојко Јовановић, а у махали Букове Падине Стеван Стојковић „спрема (Св. Саву, сабирав му се по 20—30 човека гости“. У селу Новом Глогу, које је за време Турака припадало Прешеву, а сада Кривој Паланци, посте и славе 4 куће одељака Стојковића. - Михаило Стефановић, парох гумеришки, у Срезу Пчињском, каже, да у селу Мошшаници слави Стојко Кралић и Св. Саву и Св. Аранђела, а пости за обе славе. У истом селу имаи око 50 ужара, који месе ужарски заједнички колач, доносе га у цркву и ту режу, а и прилоге од својих производа дају цркви: неко тежине, неко тесте ужади, врца, — шта ко'има. Љубомир Поповић, парох горњо-жапски, у истом срезу, рече ми,
#) Др. Јован Хаџи Васиљевић, Јужна Стара Србрја, књ. 1, Кумановска Област, Београд '909., стр. 219. 220., 255. и 228.
5) Др. Јован Х. Васиљевић, Јужна Сшари Србија, књ. ||, Прешевска Област, Београд 1913. г., стр. 220.