Свети Сава у народном веровању и предању : једна од лако остварљивих дужности према просветитељу нашем

46

да цело село Горња Ошуља слави Св. Саву, пости недељу дана, сви месе колаче и режу их код завета. Славе и Св. Аранђела и такође посте. Само Св. Саву свечаније прослављају и имају госте из других села, а после подне играју код завета. Има светосаваца и у пчињским селима: Наставцима, Барбарушници п Левој Реци. На исти начин, вели, славе Св. Саву и села Лани Ло и Шумаша Трница, у Срезу Прешевском, на кумановској граници. Они друге славе и немају. Стоилко Цветковић, пок. парох ружићски, казивао ми је, да у селу Клисурици, у Ср. Пчињском, половина села слави Св. Саву, а и већина села ГТрвонека, близо бивше тромеђе српско— бугарско — турске. МИ светосавци пчињских жупнијих села пореклом су из горњих планинских села. Гако, забел-жено је за породицу Ковачеваца, светосаваца у споменутом селу Горњој Ошуљи, да «су досељени из села Ђермана, под Козјаком, из махале Шипка.')

Од истог пок. Стоилка слушао сам, дау његовој парохији, у Срезу Масуричком, у селима Дугојници и Биновцу славе «Св. Саву по две куће досељеника из пчињског села Клисурице. Из Пчиње, из села ћурковца, добегло је у пољаничко село Секирје и 8 кућа званих Ћурковчана, такође светосаваца.) "Свештеник Стојан Николић, парох кијевачки, у истом Масуричком Срезу, рече ми, да у његовој парохији славе Св. Саву у два села: у Кијевцу неколико кућа, а у Загужању било их је до 15 кућа, али се ово село раселило у нове крајаве, па и светосавци његови спали су на 6 домова. Друге славе ни преславе ове куће немају.

Док се раније, из показаних разлога, насељавало у ове _ крајеве, са постепевим опадањем рударства, а зато што она брда и висине нису у стању исхрањивати здраву и напредну популацију становништва онамошњег, наученог са тога занатском раду и животу, све се више усиљавала миграција отуда. Пресељавало сеу друге крајеве на плоднију земљу, а и привремено ишло у печаловину, водила се и деца на летњи рад, па су она не само занат, односно врсту занимања, него и места рада и радног кретања наслеђивала од својих дедова и очева. Многи су женидбом у месту или довођењем породице и стално остајали онамо, где раде. Они су, као оно и херцеговачке и васојевићске миграције, само у јачим размерама, разносили и слављење Св. Саве по другим крајевима нашим.

Тако, например, казивао ми је Михаило Тасић, намесник лесковачки, да у његовој бившој парохији турековачкој, код „Лесковца, у селу Миланову, слави Св. Саву кућа Стојка Цветановића, досељена од некуда из Врањског Округа. Стеван Поповић, парох косанчићски, у Срезу Јабланичком, казао ми

') Риста Т. Николић, Врањска Пчиња, 6. Е. 3., књ. М., стр. 114. ») Риста Т. Николић, Лољаница и Клисура, 6. „ЈЕ 3., Књ У ст/. 176.