Свети Сава у народном веровању и предању : једна од лако остварљивих дужности према просветитељу нашем

Свети Сава у народном веровању и предању, једна од лако остварљивих дужносши према просветитељу Е - - нашем.

У цркви иу народном веровању, у школи, науци, литератури, уметности, у свима гранама културног живота нашег у опште, готово све отпочињемо основним радом и именом Светога Саве. У привредном развоју, у целокупном унутарњем животу, па и у зачетцима здравијих и смишљених спољних, меЂународних односа нашег народа сретамо се са великим именом Св. Саве, било то у писаним и другим видним споменицима, било у усменим народним предањима: или у прецизним казивањима, или у легендама, везаним за поједина места, радње, појаве и веровања. Све што је најбоље и најузвишеније или је у природи једног предела лепше и необичније, довео је народ наш у везу са идеалом својим, Светим Савом, и његовим апостолским путовањима и проповедањима. Нема краја, у коме какав крст, дрво, извор, пропланак, пећина, водом издубљена стена, друга каква необичнија белега или нешто ређе, боље и лепше од осталога не би носило име Св. Саве.

Објашњења основних карактеристика у земљорадњи и сточарству, у главним женским ручним радовима, млинарству и чисто народним занатима опет око Св. Саве круже. Ратари причају о томе, како су до Св. Саве плуг и рало, кад исте-

_ рају бразду, на плећима пренашали или вукли на почетну страну

орања, док их Св. Сава није научио, да повраћају бразде, или, како о томе у Левчу и Темнићу кажу, да ору с обе стране (тј. да се при орању враћају унатраг'). И одмор у току тешких послова зачињују причама о кушању Св. Саве од стране ђавола, који му се намета за ортака у градинарству и о надмудривању светитељеву приликом погодбе, шта ће ко од кога поврћа и усева да узме: оно што је у земљи или што порасте над земљом. Жене причају о томе, како су до

1) Мијатовић —Бушетић, Технички радови Срба сељака у Левчу п. Жемнићу, Српски Етнографски Зборник, књ. ХХХ, Београд 1925., стр. 7.