Свети Сава у народном веровању и предању : једна од лако остварљивих дужности према просветитељу нашем

Св.. Саве. шиле од себе, а он их научио, да иглу протињу к себи; о прекидању потке после сваког промицања кроз основу, док их Св. Сава није научио, да помоћу нита и подношки отварају и затварају зев, те омогуће повранање чунка. Зидари се шале, како се из кућа карлицама избацао мрак, док Св. _Сава није показао, како треба прозоре на кућама остављати. Мој покојни отац терзија (чохаџија) по занату, који је занат учио у Кратову и Штипу, доносио је зимњих вечери рад из дућана. У старијим годинама теже је при свећи удевао и давао иглу и конац нама деци, да му то чинимо. Кад смо га једном питали, зашто не удене дужи конац, па да му више траје, он нам исприча, како се опкладили били Св. Сава и ђаво, ко бе пре сашити некакву хаљину. Баво, да би ухитрио Св. Саву, узео је _врло дугачак конац, како не би дангубио око честог удевања, а Св. Сава је откидао сасвим кратке конце. И, док ђаво свој дугачки конац провуче кроз један шав, дотле Св. Сава ушије тотово цео кратак конац, те је претекао ђавола и добио опкладу. Поред оваквих на пола забавних досетака, чућете и озбиљних причања врањских и изморничких ужара, како их је Св. Сава научио, да упредају ужета алатком, коју они зову калуп (кал'п), а дотле су их заморно и грубо рукама преплетали. Самарпије, опанчари, белџије (ћебеџије), длакари (мутавџије) имају својих прича. Уопште, мало који посао и интересовање своје да парод није освештао споменом свога првог учитеља и просветитеља. Па и у хумору своме народ је преплео његово име, а нарочито у оном, толико код нас Срба очуваном, општесловенском племенском међусобном задиркивању читавих племена и земаља, појединих села у истом племену, па и оделитих крајева и породица у једном истом селу. Гушавима се подсмевају, да су њихови претци украли Св. Сави путнички суд за воду, оне, што посте за Савин дан, — како су њихови стари украли били и појели опанке Св. Сави, и друго слично. По- ономе, што о (Св. Сави знамо из позитивних писаних података, он је заиста, према заповести апостола Павла, датој епископима и свештеницима, био свима све, али, и ако велики хришћанин и подвижник, остао је природан Србин и човек. И народгау својим предањима тако и схвата: као учитеља благог, и као доброг оца, који прашта, али уједно, у приликама, и као неумитног укоритеља и судију; као аскета и премореног скромног путника пешака, али и као каратеља негостопримства, који зато, што га неко село или неки дом није добро примио, ак и потомке његове осуђује на какав недостатак и патњу, попут Спаситељевог проклињања смоковнице без плодаи упуства, да се од негостољубивих домова отрише и прах из опанака. Напротив, оне, што су га добро дочекали и угостили, Св. Сава благосиља у сва поколења.