Свети Сава у народном веровању и предању : једна од лако остварљивих дужности према просветитељу нашем

"ског, Св. Симеона Мироточивог, Св. Арсенија архиепископа и других, ако се где славе. Нарочито би потребно било разабирати: ко 11./24. октобра слави Светог Стевана Дечанског, = а ко Светог. Пру. =

4. Општенародно празновање Св. Саве.

Стара Црква наша празновала је Св. Саву најсвечаније, али је у потоње време, силом тешких прилика њених, сведено и празновање Св. Саве на обичну службу. Нарочито у оним крајевима, у којима су српски епископи насилно замењени грчким, под утицајем ових слабило је црквено торжанствовање на дан Св. Саве. И ако је служба Св. Сави јошу рано време ушла и у грчки минеј, а у Светој Гори ган _ грчке монашке обитељи свечано прослављају, Грци владике,

неуки фанариоти, какви су махом у далеке за њих српске крајеве долазили, нису били загрејани за дан нашег просветитеља. Зато, што у грчким календарима није Св. Сава обележен био као велики светитељ, Грци, београдски трговци, нису се покорили наредби кнеза Милоша, да на дан Св. Саве _ затварају радње. Кад их је он његовски, кратким путем, по зими (5.-1-1827. г.) позвао на строги одговор чак у Пожаревац, али, представљене, опет српско-хришћански казнио. само прилагањем воска цркви, зато што су се о њеног великог светитеља огрешили, они су других година још пре Божића питали Србе: „кад је, дзанум, оно васе Светло Сава, да идемо у црква, да опет не цуји кнез Милос.“') Калинику, Грку, митрополиту у Сарајеву (био у 1809.—1817. год.) оду једном у почетку његовог онамошњег службовања, у очи Св. Саве, свештеници сарајевски, да би га позвали и допратили у цркву на вечерње, „јер су Бебеџије купиле свећу и платили за денија, као у очи свога пира, а осим тота Св. Сава је и онако школски и народни светац.“ Владика одбије да пође, поричући да је Св. Сава светац, јер га нема у његовим књигама. Али се те ноћи упали таван више саме владичине постеље, а Св. Сава, обучен у архијерејске одежде, јави се митрополиту у сну и позове га: „Калиниче, устај, изгоре!“ Он се пробуди; нада узбуну, те дођу момци и угасе пожар. Сутра дан митрополит пре клисара оде цркви. Зачудили су се свештеници, кад, долазећи на јутрење, видеше владику, како шета око цркве, којој је пре црквењака дошао био. Служио · је тог дана свечано, после литургије звао на кафу и испричао шта му се догодило. „Од тада нареди, да се најсвечаније

5 М. Ђ. Милићевић, Славе у брба, Годишњица Николе Чупића, књ. 1, стр. ЈОЈ