Свети Сава у народном веровању и предању : једна од лако остварљивих дужности према просветитељу нашем

ај

57

служи (Св. Сава и: да му се пости по недељу дана. Зато им

_сада има народа у Сарајеву, те посте евту Св: Сави.“')

Држим, да је оно слабљење, у једно време, црквеног

" прослављања Св. Саве проузроковало и опште опадање цркве-

ности у нас за време тешких времена страдања под Турцима, због порушених цркава и несташице старих рукописних и штампаних србуља, у којима је било службе његове. А да

је и у оно најмучније доба било нарочитог интереса и за

црквено прослављање светитеља своје народности видимо из тога, што је старац светогорски Исаија још 1517. г. однео

руском великом кнезу житије Св. Саве српског, које се са

записом о овоме. сачувало по руским библиотекама у многим

преписима.) Патријарх мученик Гаврило 1 приликом путовања свога по народним пословима у Русију, на пријему у Москви, 5. јуна 1654. године, међу првим жељама изјавио је, да му“ се штампа и преда књига „Жите и повђсти сватвхђ цареи србскихљ и патрзарховђ,“ коју је у рукопису по оном тешком и опасном путу са собом донео био“) Тај се интерес, између осталога, најбоље види и из тога, што одмах још у зори нашег духовног препорођаја, после Стематографије Христифора Жефаровића (1741.), једно за другим (у годинама 1761. и 1765-ој) видимо два издања штампаних молбаних правила српским просветитељима, т. ј. књиге Србљака, како се у

__Цркви нашој из давнина краће она назвала. Увек будни, па ·

и у побожној молитви родољуби, Срби хилендарци нису се овим задовољили, него су, чим се за то указала могућност, године 1776. штампали у Венецији опширне засебне Каноне на осам гласова преподобним и богоносним српским оцима нашим, Симеону пи свешишељу Сави, који се канони, „издвојено од осам осталих“, налазили у испосници Светога Саве српског на Кареји, а преписао их, и свакојако на нови црквено-словенски језик подесио, како се скромно потписао, „од свију последњи Теодесије грешни, недостојни јероманах хилендарац. “ За тај посао имао је „изводђ не токмо в сложенији, ноив рфчи зђло древне.“ Године 1794. штампао је у Бечу Кирило Живковић, епископ пакрачки, и Доментијанова житија Св. "Симеона и Св. Саве. Е

____Тако се путем штампаних књига постепено почело и у црквеном богослужењу. обнављати и ван манастира наших свечаније празновање Светог Саве. Међутим, сами народ је свој култ своме идеалу не само ревносно чувао, него га јеим

1) Босанска Вила год. ХМ, 1900., стр. 70. 2 2) -Љуб. Стојановић, Слари Српски Записи и Натписи, књ. 1, зап. 429. 5) Глас Српске Краљ. Академије Наука 1МШ, стр. 214. -