Свети Сава у народном веровању и предању : једна од лако остварљивих дужности према просветитељу нашем

58 — _ __________

_даље развијао. То је и []. Ровински констатовао. „Свечано празновање Св. Саве у Супској Цркви, вели он, није тако давно отпочето (боље да је казао — обновљено), и под утицајем школе оно се све више распростире и задобија све већи значај. Али се у народу његово име свакад високо поштовало и о њему се створиле многе легенде. Многи су у новије време изабрали његово име за крсно, али их има, који га и из старине празнују. На Цетињу има једне херцеговачке породице, која га празнује више од 100 година'). Овим се објашњава и: приписивање његовом имену многих места,“ а пре тога, спомињући, како у Црној Гори особито поштују месне српске светитеље и Светог Саву, каже да зато врло многи тамо носе и име његово“). - - Сусрет црквено-народног заједничког пијетета према имену Св. Саве видимо у молитвама и здравицама славским у свима крајевима нашим. Тако, у молитви у славу Божју о крсном имену црногорци међу светитељима подижу и у славу „Саве, просветнтеља српског““) У једној народној молитви, забележеној у Гацку, у Херцеговини, овако се призивају готово само свој домаћи заштитник и они светитељи, који су народу заменили старог громовника његовог Перуна и друга стара божанства, па сједињују и Св. Саву с њима. — „О Св. Илија, Св. Пантелија, и Света Огњена Маријо, сачувајте мене и моју кућу муње и грома, а моју летину града и мраза, тако вам славе и милости ваше... Света Петко и Неђељо, Свети Саво српска славо и сви свеци Божји угодници... Свети Димитрије (или које буде крсно име онога, што се моли), моје лијепо крсно име, заштитнрече моје куће, коме славу славим, свијећу служим и уље приносим, моли господа Бога за ме грешника и за моју кућу.““) У трећој здравици о слави, коју здрави долибаша, руководилац обреда за трпезом, поред. других ошштих и српских светитеља, он диже и „ва славу... Светаго Сава српскаго, који је нашу земљу просветио и христијанском народу Божја благослов оставио...“>) И у другим „Ваславама“, рукописним славским молитвама, што су их нарочито вешти благосиљању и здрављењу људи по Хецеговини: и Босни састављали, редовно се диже и „ва славу иже ва Троици српскијех светитеља Симе старца, Саве свеца...“'),

') Овим растегљивим роком народ обично одређује старину, кад јој не зна тачно време. > ===

2) П. Ровинсни, Черноргт, т. 1. частв 2. СПБургљ 1971., стр- 557; т. |, ч.1. СПБ. 1897., стр 108. Б

г) Тамо, т. П, ч. 2, стр. 299.

") Караџић, год. |, 1899., стр. 116. – Е

5) Богољуб Петрановић; Обичаји Српског Народа у Босни, Гласник Српског Учен. Друштва, књ. ХХХ, стр. 813.

5) Босанска Вила, г. Х!, 1896., стр. 340.