Свети Сава у народном веровању и предању : једна од лако остварљивих дужности према просветитељу нашем
64
љење крсног имена, изостављено је само, свакојако под утицајем клира, оно народско призивање светитеља и замењено само „Господином“ или „Господарем Богом“ и молитвеним споменом светих миса, што се тога дана „појаху по свијем наро-
"дима кршћанскијем“, односно „по пуку и народу кршћанскому“,
а, по очуванијој љубави према молитви у храму Божјем, наздрављач жели - и „да би наш бан домаћин у цркву ходио, праведно се Богу молио“. Остала једра хришћанско-народска садржина ових католичких славских здравица готово је истоветна са наздрављивањима и благосиљањима православних од Приморја па чак преко Косова, до Ћустендила, Софије и Видина.
За нас је овде главно, да су народна предања католичке околине, укојој се Мрњавић родио и домаће васпитање добио, побудила истог, да унесе животопис Св. Саве и у западне
"светитељске зборнике, а, да је и наш католички свет радо · хтео да чује и писану реч о Св. Сави, види се из тога, што
= пау о).
је Иван Јосип Павловић Луцић за њега године 1789. у Млетцима засебно прештампао животопис Светог Саве из споменутог дела Мрњавићева под насловом: Уна 5. Зађбае Абђђац згерђат Метатае Казстае Кесј5 ЕИН (апсјоге Туапе Тотко Маг-
Из Мрњавићевог животописа унесени су извесни подаци о Св. Савии у календар Јосифа Симона Асемана — Кајепдапа Ессјезчае Оптегзав, штампан 1755 —1757. год. каои у зборник. житотописа светитеља — Асја Запсгогшт.
___ Поштовање Св. Саве од стране наших католика констатовао је и маџарски католички писац Г. Праи (Ргау). Године 1779. штампао је он дело Зресипеп Наегагстае Нипсапсае, у коме каже, како празник Св. Саве врло свечано славе Срби 14, јануара по старом стилу. Уз ово додаје: „Његовом имену и католици указују поштовање и ако и не чине јавне почасти, пошто га Римска Црква још није уписала у књигу светаца“!).
Тома Ивановић, дубровачки католички свештеник (1740. до 1808.) и писац на аскетском пољу, штампао је 1786. години свој „Рас В. Мапје Пјеме 12 згракјјећ Тома ! Танпзка рппезеп, изтпо2еџ, ропаргаџјеп“. На крају ове књижице, у „О6знању“, додао је преводе житаја неколицине светитеља, међу њима и „Св. Саве Калуђера и Бискупа српскога и Парца Херцеговине“, за које се преводе служио „ријечима писалаца и мошковскијех, и глагољачкијех, и српскијех“. Да је оваква часна успомена дубровчана и њиховог свештенства на име и дела Св. Саве остала непромењена види се из тога, што су ову књигу прештампали 1888. год. са непромењеним текстом о Св. Сави
1) Цитирао Нико Ђивановић у Браству Друштва (Св. баве, књ. ХМШ, Београд 1924., стр. 30. · ~ ·