Свети Сава у народном веровању и предању : једна од лако остварљивих дужности према просветитељу нашем

Муни

_____ — —_ 63

свакојако зато, што је народ у своме календару, под утицајем свога веровања и у своме развијању глорифицирања Св. Саве, | прекрстио Петрове у Савине Вериге, па их има, којима је тај дан, као „Савине Вериге“, и домаћа слава, на.пр. две куће Бабића, у селу Шљивовици, у Ужичком Округу, досељене из Мацута, у Босни.) Ово преименовање свакојако има везе «са оном побожном приповетком о веригама, што их је неки «сиромах, као једино богаство своје, скинуо из оџака, увио у своје дроњаве хаљине и приложио на мошти Св. Саве, неимајући другим чиме даривати их. То је расрдило богату господу, те су наредили, да се дроњци с веригама избаце, али после тога ћивот светитељев затрепти и свеће се по цркви погасе, а прква сама затвори. На заповест, која се чула из кубета, народ полети ћивоту, целива вериге и дарује их. Чим су то учинили, могли су изаћи из цркве. „То се расчује свуда, и од тада остане, да се светкују вериге Св. Саве.“>)

Иван Томко Мрњавић, шибеничанин (1579.—1689.), наименован за бискупа босанског, написао је и штампао у Риму, у штампарији Ватикана, 1630. године, под насловом Кертае

· Запктана ЈИупсапае Тоесипа а опис живота 22 свеца, који

су били од краљевске крви, а из породица илирских, онако како је он илирство схватао, па, поред Јужних Словена, и Мађаре у илире уврстио. Од српских светитеља унео је животопис само Св. Саве. Ово је догађај и ако су хрватски историчари Иван Кукуљевић Санкциски и Армин Павић ослабили литерарну вредност Мрњавићевог житија Св. Савез) због тога, што је, вели Кукуљевић, држећи се строгог гледишта Римске Цркве, „изопачио многе податке и знамените моменте у животу тога за Србље толико заслужна светога просветитеља.“

Овај рад Мрњавића антипатичан је писцима нашега доба и због натезања његова, да своје порекло доведе од Немањића. Међутим, с обзиром на народносно јединство наше и та је нескромност донекле блага и симптоматична. А ко прати оно, што и данас, и ако послестотинама година трпљених фијаска Рима са пропагандом и унијом, мисле, говоре, пишу и раде црквени представници наших католика, васпитаних у нападном духу „вајујуће“ Римске Цркве, не може ни од Мрњавића у 1630-ој години тражити потпуну еманципацију од сличних болних предубеђења. И у томе је сам народ, сада католичке вере, много блажији. У двема лепим записаним славским здравицама из Жупе Дубровачке и Конавља'), где сеи у католиштву очувало слав-.

гишиља-а

1") Љуаомир Ж. Мићић, Златибор, 6. Е. 3,, књ. ХХХТМ, стр. 431., 477.

2) Босанска Вила, год. ХТМ, 1899., стр. 129.

5) Цитирао их и расправљао о Мрњавићу прота Димитрије Руварац у чланку Ла л се Св. Сава свешкује и у Римској Шркви, у Хришћанском Веснину за 1889. г., стр. 406—409. 5 4) Видети Зјомптас, 156 ха Кид еупозе, итје оз! + ођгепоз., Оибђгоуп к, тод. Ш, 1880., стр. 309. н год. МГ, 1888., стр., 168.