Свети Сава у народном веровању и предању : једна од лако остварљивих дужности према просветитељу нашем

62

спеву „Разбоји од Турака“, писаном 1598.—1595. г., опису“ јући погибију турску из 1594. г. при опсади Острогона, удаљеног „два дана од Оуднуа о где се многа турска сила сакулила била, каже: = Е

„Кад гром и трјесак седам тисућа

„поби Турака код Будима,

„око петнајест дана има,

„ер је Божја власт могућа, „која хотје осветити - = „и указат своју славу, ; „ер ждегоше славна Саву,

„хтје их огњем попалити.

„Остали се разбјегоше,

„који бјеху живи остали,

„И којех муња не опали,

„тек свак бјегну куд ко може.“')

Да је песник одушевљење за „славнога Саву“ добио из а и из народних предања види се и из тога, што "он, ево, своди гром и тресак на Турке, као освету Божју, који их је хтео огњем попалити, што су онако поступила са његовим светитељем. У народној песми из Црне Горе „Саво и турски цар“ видимо један од фрагмената, који су могли надахнути Сасина. Ту, на молитве Св. Саве,

„3 облака тиха роса нађе, Из ње паде студено камење, „Оно бије по таборах Гурке, „Не утече друга никаквога, „Пи да каже како с: погинули.“>)

Сличан мотив имамо и у песми „Почетак буне против дахија.“ Као оно што се при трећој чаши о славским молитвеним благосиљањима призива помоћ Св. Саве, а негде (нпр. у Призрену) пева и тропар његов, тако и „кад се шћаше по земљи Србији, по Србији земљи да преврне и да друга постане судија...“ те „небом свеци сташе војевати и прилике различне метати виш Србије по небу ведроме“... —

„Трећу свеци вргоше прилику: „Гром загрми на Светога Саву „Усред зиме, кад му време није, „Сину муња на часне вериге, „Потресе се земља од истока, „Да се Србљи на оружје дижу.“:)

Овде гуслар ПраЗННЕ „Положења часних верига св. Апо-

стола Петра“, 16./29. јануара, везује са даном Светог Саве

1) рата Разсв Нгоапзк,, Ккпјра ХУП, Ластеђ 1888., стр. 185. и- 186.

У Вук Стеф. Караџић, Српске Народне Пјесме, књ. Ш, Београд 1894., стр. 69—70. е

5) Исти, књ. ТУ, Београд 1896.; стр. 118. н 119.