Свети Сава у народном веровању и предању : једна од лако остварљивих дужности према просветитељу нашем
пун у
61
историји његовој земљотреса из 1667. г., описује земљотрес и притисак Турака на Дубовник, прелази на изашиљање у истој години двојице изасланике у Цариград, од којих је један био сам он. У ређању места, кроз која су путовали, каже, како су прошли Пријепоље, па пре него што ће ући у град Милешеву („Милошево“), свратили „с прва у Рашкијех калуђера.“ Усхићено описује манастир, иконостас и фреске у њему, те историји наше старе уметности даје један прилог о цркви манастира Милешеве и украсима њеним до страдања и обновљања њеног, па каже:
„Находе се ту телеса
„С стране у скрињи Саве света ==
„Ати гробнице пуне уреса
„Бана од старијех јоште лјета
„И краљеви вредни и знани,
„Ки у Босни краљеваху,
„Од старине укопани,
- У цркви се тој виђаху.“
Калуђери их увели у цркву и у част њихову одржали
молитву, у којој, вели, „пјети из гласа сташе угодна“ за путнике, за спокојство, напредак и славу Дубровника.
„За овијем молбам све што је драже „ У крешјанској старој вери „Поклисарам указаше „Ти планински калуђери.“ Пожелили им добар пут Па „И врта их из својега „Ујепим воћем почастили.“')
Братско називање вере православних Срба „старом вером“ и сада се чује код приморских наших католика, нарочито код оних, што су у пријатељским и привредним везама са суседним православним херцеговцима, а онда га у опште још нису тако потискивале.- погрде „влах“ и ,„шизматик“. Њих је после распаривао тесногруди клерикализам, убачен са стране, а из обманљивих политичких рачуна подржаван прво од
Млечића, а затим од Аустрије.
_М други млетачки и дубровачки поклисари, који су онуда пролазили у току ХМ ХУП и ХУШ века, походили
_ су са поштовањем и вером манастир Милешеву, где су по-
чивале мошти Св. Саве, па неки од њих краће или дуже похвално записивали и оставили нам своје побожне утиске.
То је само појачавало онај наслеђени пијетет дубровчана према Св. Сави. Од њих Аншун Сасин>) у своме епском
") Јјакећа Ра тоне Ојопогје, Оибгоопг РопооЏеп # Ргаопе, Риђгомк 1878., стр. 174. и 175. ; ЕЕ
2) Ридети о њему монографију Павла Поповића у ХС Гласу Српске Краљ. Академије Наука.