Свети Сава у народном веровању и предању : једна од лако остварљивих дужности према просветитељу нашем

ин

83

у току своје недеље. Кад буде последњи дан, „растурњак,“ тада се креће и последњи хроми (криви) вук, који се зове „криван“,!) као и онај, што га Св. Сава, као остатак, последњег

_ по реду распоређује. Тај је дан, нарочито за људе, најопа_ снији, те се највише -и празнује. У многим селима Лужнице

не покладују божићне покладе 14., него тога дана, 17. новембра. Нико, вели се, не може онамошње људе поколебати у веровању њихову, да, когод ради тих дана, мора дочекати штету од вукова, Риста Трајковић, сада учитељ у пензији,

казивао ми је за овај случај. Кад је 1893. год. био учитељ у Завоју, у Ср. Нишавском, саветовао је ондашњег тамошњег свештеника Мана, да би он требао примером својим да предњачи у сузбијању оваквих веровања. Послушао га, и, на велико запрепашћење, осуду и зле слутње сељака, наредио да му се оре уз Мратице. Случај је, вели, хтео, да то вече не затвори добро кошару, те му ноћу изађе ждребе и поједу га вуци. Запрепастили се сви у кући, а народ је на далеко пронео глас, како је Св. Мрата казнио попа.

За село Бучје и околину, у Ср. Заглавском, Округу Тимочком, причао ми је пок. Драгољуб Илић, онда тамошњи свештеник, да жене празнују недељу дана, коју зову Мратинци, не раде ништа мушкима, а женскима раде, јер оне не идуу планину и нису у опасности од вукова. У очи Св. Мрате кољу пилиће мратинчиће, а перје њихово остављају бабе за лек, њиме каде децу у извесним болестима.

У Уровици, у Ср. Брзопаланачком, Окр. Крајинском, причао ми је Димитрије Грујић, намесник тамошњи, такође празнују Мратинце, које Власи онамошњи зову „Филипи,“2) и то: неке куће 43, неке 9, неке 7, а неке 1! дана, како је која завет наследила. Вунено ништа не раде, дању се жене и не чешљају, не чисте кућу, него грабе да то ноћу површе. Зато тих дана снују, навијају за платна, уводе у ните, мотају, а од Св. Мрате до Св, Јована то више не раде, него само ткају. О Мратинцима по групема иду у дрва један другоме на мобу. Мисли да су већи број дана некада заветовали они, који су онда имали више стоке, па се више и бојали вукова. У Буковчу, у Срезу Неготинском, држе Мратинце свега три дана. Власи и |. август зову „зоа урсул“, мечкин дан. М онда не раде, а и Св. Андрију, 30. новембра (13. децембра), празнују од зверова. Е :

За Ресаву ми је казивао Живојин Миловановић, сада јаГодински парох, док је био на стењевичкој парохији, да у

7) Владимир М. Николић, Из Лужнице ш Нишаве, (С. Е. 3. књ. ХМ, Београд 1910., стр. 142.

2) Свакојако по Св, Апостолу Филипу, 14./27. новембра, као последњем дану Мратинаца, кад се нормално, недељу дана, држе.