Свети Сава у народном веровању и предању : једна од лако остварљивих дужности према просветитељу нашем

ва | –

њој и суседној дворишкој, а свакојако и у свој Ресави не раде преко Мратинаца црну или обојену вуну, а белу, необојену, раде. Од обојеног плетива раде само жуто. Кад неко преко године обује беле чарапе, шале се с њиме: „ено, обуо мратинске.“ Мратинце држе недељу дана због стоке, гребене не отварају, него их склоне и од деце. Нарочито ништа не раде мушкима, који иду ван куће, да их не би вуци напали. Тих дана ни име вука не спомињу, него га онда зову каменик. Ништа вунено из куће не дају, а Власи онамошњи још и сваког петка у опште ништа из куће не дају, опет због стоке, „имамо штету, веле, кад дајемо“.

У Топлици и Косаници, поред веровања и прича о Св. Сави и вуковима, и о Мратинцима не раде због вукова и чује се општа изрека „Св. Мрата, снег до врата, Свети Лука зебирука“. с ___У алексиначком крају, и ако Св. Саву сматрају за заштитника стоке и заповедника над вуковима, држе и Мратинце, као вучије празнике.!). Милан Вучковић, парох манојлички, у Срезу Сврљишком, причао ми је за горњи Сврљиг и своје родно место Малчу, у Ср. Нишком, да држе Мра-тинце, а у очи Св. Мрате кољу мратинчиће. Кољу, као обично, само мушки, и то на кућњем прагу, а кад кољу говоре: „не кољем те ја; Мрата те коље!“ Затим одсеку на глави ону оштрицу од кљуна, па главу, ноге, и, ако је петао, „делију“,

тако зову два најдужа пера на репу петловом — са још нешто перја с репа обесе о вериге. У Малчи је слушао и песму, у којој се нерадници приговора: „Мратиње ноћи, де. војко; Петрове жеге, девојко!“ То ми је исто казивано и за Габровац, Гркињу и друга нишка села. У нишком Заплању место на Св. Илију, у очи Св. Мрате кољу најстаријег петла, оног што је био најлепши и најстарији, који се чувао за домазлук, Зна се још преко године, да је намењен Св. Мрати. Коље се на прагу и глава окачи о вериге. Ко нема петла, коље кокош, па и пиле.

И ниже, у равном делу Власотиначког Среза, не раде жене уз Мратинце недељу дана, почев у очи Светог Мрате, 11./24. новембра, када кољу црног петла или кокош. Нарочито не раде ништа оним људима, који се крећу ван вароши и села, те су изложени нападима од вукова. Има доста бајки, којима одржавају овакво веровање. Ако која жена мора или иначе жели да ради, да тка или плете, она у очи Св. Мрате остави на ткању зев отворен, а чарапе заплете, па онда може продужити; ако хоће да пере, онда затопи рубље одвече. У брдском крају, н.пр. у Црној Трави, казивао ми је онамо-

1) Др, Тих. Р. Ђорђевић — Босанска Вила, г. ХИ, 1827., стр. 221. Караџић, г. [1., 1900., стр. 90.

у Гани лава