Светлост : илустрован месечни часопис : орган Друштва за школску хигијену и народно просвећивање

370. | светлост РЕН 10.

прво, то последње, то моје, то Божје“ говорита. је она и тешила се њиме за своју тешку судбину.

(Суседи се доста забринуше за њен опстанак и прити_ цаху јој често у помоћ којечим, али јој за бољу њену и дететову сигурност саветоваху преудају. Ну она за другу удају није хтела ни да чује. Већ је сву своју наду упрла у то њено „пиле“, у тога једнога „црва“. И кад га само погледа како дивно напредује, уз пркос свима њеним оскудицама и недаћама, одмах заборави на сву бригу п срце јој се испуни, као

да је добила неко огромно богатство..

= А деца и јесу богатство и право један особити дар Божји, само ко уме да их подигне и изведе на пут. Па је онда у праву да у старости од њих очекује награду за свој труд. | Санди је то право припадало двапут више, него другим матерама, пошто је она Дикану била и отац и мати. И она га је употребљавала до најмањих ситница. Само ју је страх било да јој Дикан кад одрасте не призна труд њен око њега. Зато је сав свој труд уложила на то да му још из малена улије у главу његове велике обавезе према матери. Па га је због тога више пута и иза сна будила и водила 6 њим овакав разговор:

— Сине мој!... Јагње 8 Опаваш лиг... — и шашоли га по глави.

„Мац, мљац.... мљад.... дете мљацка устима, не може - да се разабере.

— Дикане мој!.,. Чедо лепо!... Опаваш лиг,..

— Хм!... мљац.... мљадц.... — промешкољи се дете и настави даље спавање.... 5 -

— Дико!... Дикане!... чедо!... јагњенце!..

— Хм!... — трља дете очи.

= Опаваш ли Дикане мој:

— Спавам..

— А твоја, мајка. не спава.

— Штог

— Па, тако, бринем, где о. ја под старост да спавам. Морам под плотом негде да скапљем!...

— Немој под плот!... Оди ближе до мене!...

— Ти нећеш мајку да о

= ни Бога ми!..

· Ти оћеш, ал' твоја жена неће.

Гаре ееа