Светлост : илустрован месечни часопис : орган Друштва за школску хигијену и народно просвећивање

БР. 11—19. ОВ ЛЕОЕОТ | 871

— Која моја жена г

— Џа она, коју ти будеш Уа6о.

— Зар ћу ја да узмем жену г

— Та оженићеш се де! И жена твоја ЊЕ да ме гледа. Ал' ја ћу да вежем камен за гушу, па ћу да скочим у најдубљи вир да се удавим!

— Немој!... јао!... — бризну Дикан у плач. — Нећу да, се женим Роа ми, само да ми се ти не удавиш. — И укопча матер за гушу да му се не би удавила, па је држи, докле год га сан опет не савлада. |

Доцније, кад је више разазнао, он је мање плакао, кад

му мати помене плот и вир, ал' јој је више обећавао да ће је чувати.

П

Санда је већином прала рубље и пеглала по туђим кућама и од тога издржавала себе и свога Дикана, који је свуд ишао ва њом и помагао јој простирати рубље, пунити пеглу жаром, просипати помије и остало. А кад већи у школу пође, увек је из школе свраћао да јој то исто помаже.

Том приликом госпођа, где Санда ради, као да знађаше да Санди треба помоћи у васпитавању њенога сина, па и она окупи Дикана:

— Видиш болан како ти се мајка мучи за тебе, а ти ћеш то све после да заборавиш кад се ожениш.

Дикан се насмеја што му помиње женидбу и погну главу застиђен.

= Не смеј се, не смеј се, но гледај ову твоју мајку, жако се мучи за тебе, па да водиш рачуна о њој кад по-станеш човек.

— А, неће он то, — додаје Санда. и цеди кошуљу, неће он мене да погледа кад се ожени. Скапаћу ја моја госпа под плотом. ба

— А... да нема суда!

— Какав суд, кад ја доспем да се судим са сином, "тешко мени!... — и гронуше јој сузе.

— Зашто тако Дикане мајку вређаш! — Завика госпођа, сажаљиво. — Шта ћеш ти радити доцније, кад још "сад "тако радиш: -

— Па шта Јо) ја радим! — брани се Дикан у чуду.

24%