Светлост : илустрован месечни часопис : орган Друштва за школску хигијену и народно просвећивање

БР. 11—12. Ови > = 375 "води век, па му сунце никад и не домаши до лица. А обрве, · очи и коса, то се све једно с другим сложило на њему, како да Горњомалке изједна вичу: „Диканче као дукатче.“ Али мајка његова,... им одмах пресече срце. Једне не воле да имају свекрву, другима се не допада његова мајка, а трећима се он чини смешан, што свуда развезао причу, како његова будућа жена, мора да поштује његову мајку, више него њега. И тако се отеже његова женидба као гладна година.

Док једва. једна Горњомалка не прекрши и рече: „Та ваљда сам у стању једну свекрву да услужим.“ А тако исто и Санда рече: „Ако имам среће, она ће ме услужити лепо, ако ли не, ја ћу скапати под плотом.“

„Нећеш под плотом, ако ја будем жив! Све сам ја њој

о теби изговорио, и она је пристала“ — уверава је Дикан. ТУ зе =

„Бога ми бравос тетка-Санда! Изведе Дикана на пут, па

та и ожени!“ —- жуборе жене по сокаку. — А по неке и не

кажу „тетка-Санда,“ него „госпа-Оанда!“ И такима се „госпаСанда“ боље окреташе,“ него онима, које су јој задржале стари назив, „тетка-Санда.“

Подноси се „тетка-Санда“ и „госпа-Санда“ с њеним сином и снахом за три Бога! Купио јој син свилену хаљину, па све шушти кад изађе да шета са сином и снахом.

Али то само за два дана, јер већ трећег јутра суседи се беху сабрали око њих да их мире! Госпа-Санди је падо на ум за пло.., па је морала да сабере и комшилук за то... Не ваља, јој снаха, то је прво што је имала да саопшти суседима, а друго, не ваља јој ни син, пошто није хтео одмах да истуче своју жену, кад је то мајка захтела, која је за њега надничила докле га је извела на пут, па је сад доживела да код живога сина скапље под плотом!...

— Немој ти тако, — рече један сусед, —- него нек ти син одреди издржање, па се ти одвој од њих, а они нека живе како знаду. |

—_А!... Она би то и хтела да се башкари код мојега сина, а ја да идем под плот, али неће га то доживети, ако ја будем жива!... — распиње се Санда. ;

— Ја би пре отерао жену, него што би мајку одвојио од себе! — упиње се Дикан да задовољи мајку.