Светлост : илустрован месечни часопис : орган Друштва за школску хигијену и народно просвећивање

314 о светлост — БРА 11 [05

— Ја од мога мужа немам куд! — рече млада, нашавши

—_ се у чуду међу њима.

— Онда се порнрито па живите — ништа боље! —

рекоше суседи. — Боже сачувај! — противи се Санда сваком измирењу. — Ама па шта је то било међу вама — пита Један сусед.

скувам кафу, а она улете као стршљен и истрже ми џезву

из руке. „Нећу, вели, ти да ми куваш кај и нападе ме,

ако ви знате зашто, то ја! -

— Ја ћу да идем под плот, па ћу тамо да скапљем, кад ми је така судбина!... — закревељи Санда да из камена суза потече!.

— Не!... ја нећу допустити да моја мајка умре под. плотом!... — рече разјарени Дикан. — Моја је мајка мени

преча, него цео свет!..

— Тако, тако, мајку треба да поштујеш, алити и жена треба.... — рече један сусед.

— Јеси чула ти Босиљка! Мајку мораш да ми пошту-

_ јеш као светињу! Јер та је мајка мене родила, чувала и из-

вела на пут! Не смеш ни на сенку да јој станеш, разумеш ли ти! Нећеш ли тако, ено ти капија!

Комшије- слегоше раменима и одоше, а они остадоше да се још горопаде и разрачунавају.

у После су сазнали суседи да је Дикан одобровољио мајку,

само под том погодбом: да он туче своју жену, кад год његова мајка захте; да руча, вечера и остали живот проводи

са женом, само онда, кад мајка не буде имала ништа против тога. ;

И Дикан је тако и радио, тукао је жену више него што.

је мајка хтела, само да би је уверио да више њу воли него жену. Па ипак их црна ноћ једва смири, те легну да отпо-

чину.... Али мајка не заборавља њен флош ни ноћу. И кад.

они легну и таман их сан ухвати, она повири на врата и викне:

— Ево шта је било — отпоче млада плачним гласом, ја сам устала пре ње, и таман што сам за'итила воде и машила се џезве, као велим да услужим своју свекрву, да јој