Светозар Марковић. Његов живот, рад и идеје.

М

ложио његове идеје, покушао да им укажем изворе, и изнео њихову судбу у Србији. У појединим важним тачкама Г. Јовановић се и ја сусрећемо, у основним схватањима ми се размимоилазимо. Полазећи са разних гледишта, и радећи сваки према свом плану, ми смо. дошли и до разних закључака. Али ја сматрам да је одлична књига Г. Јовановића можда наша најбоља политичко-правна монографија, не додирујући њену велику књижевну вредност, и држим да Светозар Марковић посматран тако са разних гледишта може бити само боље проучен и јасније изложен. Човек такве вредности какве је био Марковић у пуној мери заслужује ту концентрацију пажње данашњих писаца на његову крупну личност.

Сматрам за дужност да на овом месту захвалим на великој помоћи која ми је чињена, и у Србији и ван ње, при прибирању материјала за ову књигу, при давању података и упутстава. На првом месту захваљујем Г-ђи Анки Анђелковић, рођеној Нинковић, која ми је дала драгоцен материјал, писмену заоставштину Светозара Марковића, у којој су 119 писама пријатељима, махом нештампаних, и која више но ишта бацају светлост на његов живот, на његову интимну природу и политички рад. Захваљујем, затим, Г-ђи Милици Петковић, рођеној сестри Светозара Марковића, на датим податцима о свом брату. Исто тако дужан сам захвалити Г-ђи удови пок. Мише Димитријевића, у Новом Саду, која ми је дала на употребу Марковићеву преписку са омладинским одбором у Новом Саду. Захвалан сам: ГГ. Павлу Михајловићу, државном саветнику, Николи Пашићу, председнику Министарског Савета, Јовану Жујовићу, министру на расположењу, Андри Николићу, председнику Народне Скупштине, Сави Грујићу, председнику Државног Савета, Петру Велимировићу, подпредседнику Државног Савета, Доброславу Ружићу, државном саветнику, Слободану Јовановићу, професору Университета, Јаши Продановићу, министру Народне Привреде, Влади-