Светозар Марковић. Његов живот, рад и идеје.

2 ЈОВАНСКЕРЛИЋ

Ја мога оца памтим само како је хтео да убије моју матер из пиштоља, да је нису спасли присутни сељани, а мати је хтела да моли за његовог брата, кога је он у то време тукао на мртво име, у „праведном гњеву“ што је овај чи-

нио по нека насиља по селу као капетанов брат. О мом

деди по матери, чини ми се да сам вам причао, да је то био најстрашнији човек, што сам га ја познавао...“

Из аката које се тичу Радоја Марковића, а која се чувају у Државној Архиви, види се да је у полицијску службу ступио у Зајечару 1833 године, од како је тимочки крај присаједињен Србији. Као писар среза вражогрначког остао је до 1842, када је, поред свога таста Јеремије Здравковића, узео жива учешћа у династичком преврату. Он је живо радио против Обреновића код кметова и народа тимочког краја, и са побуњеницима тога краја дошао је на Врачар. Он се толико био заложио у том династичком преврату, да „сахрани боже, како пише његов таст, да је пропаст била, он би јавно са мном без икаква изговора из овога окружија погинуо“. Нова влада пошље га одмах у Зајечар за привременог старешину оба среза нахије тимочке, и зајечарског и вражогрначког, и на томе месту, као поуздану човеку новога стања, поверено му је чување политичких криваца. Када се ушло у редован политички живот, постављен је 1842 за писара начелства у Зајечару. Поред свих препорука својих старешина и свога таста, који се ради свога зета лично обраћао и самом Кнезу, он је на том месту остао без унапређења. И 1846, 23 септембра, на две недеље пошто му се рођењем сина Светозара повећала већ прилично велика породица, он се обратио министру унутрашњих дела молбом за унапређење, наводећи као разлог своје „оскудно стање“. Радоје Марковић у Великомљ београдскомљ халендару за годину 18528 сљ шематизмомљ кнажевине Орбге забележен је као срески начелник среза левачког, са титулом поручника, и са седиштем у Јагодини. Календарф с шемафизмомљ кнасжжевине Србге за 1854 означава га на истом