Светозар Марковић. Његов живот, рад и идеје.

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ Е

У каталозима који се данас чувају у архиви прве београдске гимназије налазе се податци о његовом школовању. За време школовања у Београду, школски другови су му били: Владимир Васић, песник који је наскоро умро, Ипократ (Владан) Ђорђевић, Лазар Докић, доцније професор Велике Школе и министар-председник, Настас Петровић, доцније професор Велике Школе и писац Француско-српског речника, Павле Михаиловић, сада државни саветник, Јулиус Клери (Љубомир Клерић), доцније професор Велике Школе и министар просвете, У вишој гимназији Марковић, и ако није био онако одличан ђак касу Крагујевцу, остао је ипак један од најодличнијих ђека

целе гимназије. У јуну 1868 свршио је гимназију са општом оценом 5.

Релативно, у београдској гимназији било је боље но у крагујевачкој, али ипак са старински васпитаним особљем, са истом заглупљујућом класичном схоластиком и мртвим методима, са истим нечовечним и бруталним начином васпитања карактера. Директор гимназије био је стари песник и естетичар Ђорђе Малетић, а професори: А. Чварковић, Д. Балаицки, Антоније Шулц, Владимир Вујић, Гаврило Витковић, Др. П. Папакостопулос, Ј. Дерок, Јефтимије Ђорђевић, Јован Бошковић и Стојан Бошковић. Међу тим наставницима било је неколико људи од књижевнога гласа, као Малетић, Владимир Вујић, Јован Бошковић, али сви су се они толико држали старих метода школскога рада и поступања са

ђацима, да је о свима њима Светозар Марковић сачувао

1 У У разреду, годишња оцена рада била му је 4, испитна 3, годишњи резултал 4. У УГ разреду: из историје цркве, физике и цртања — 5, из поетике, немачког и француског језика, историје опште, вемљописа, математике — 4, из грчког и латинског језика — 8. У УП разреду: из историје српске књижевности, латинског, немачког и француског језика, земљописа, историје опште, физике — 5, из литургике и математике — 4; из грчког језика — 9. 4 априла; 1868 добио је од професорског савета опомену због 90 неоправданих изостанака. %