Светозар Марковић. Његов живот, рад и идеје.

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ 255

На забави тог Одбора 17 фебруара 1889, Јаша Продановић је држао говор о животу, раду и значају Светозара Марковића, истичући цео његов покрет, „по својим димензијама... огроман, по јачини силан, по начелима што их је истакао прогресиван, по последицама благотворан, по осталим карактерним знацима разноврстан, епохалан

и реформаторски, а за Србију јединствен“. На истој

забави глумац Тоша Јовановић рецитовао је пригодну песму Милорада Митровића:

Мученик горди, истински борац Слободних дела велики творац, Светозар није за дела, своја Тражио хвале и славопоја, —

Не, он се зато к'о титан прави (Са умног неба с буктињом јави: Да српске путе озари зраком,

Да Српство више не лута мраком, То су му дела, с њима вас шаље: Буктињу ову носите даље.“

Али у току 1889 године дође до сукоба у самом кругу социјалистичких великошколаца. Мањи део, у којем су били Јаша Продановић, Милорад Митровић, Богдан Јанковић, Настас Петровић, Илија Илић, Димитрије Војновић, Јосиф Јанушевић, хтео је да се пропаганда ограничи. на теоријско расправљање социјалних питања, али практичан рад да остане у оквиру радикалне странке. Та група је 1890 кренула и свој лист Народну Мисао, од које је изишло 16 бројева и коме је био уредник, а готово и једини сарадник Јаша Продановић. Друга група била је многобројнија, и у њој су прву реч водили: Марко Николић, Сава Маринковић, Миленко Вукићевић, Живко Аћимовић, Андра Филиповић. То је била нека врста левице, у којој се налазило да у Србији има и основа и елемента за социјалистички рад. Ти млади људи су доста живо уче

ствовали у раду Занашлијскога Удружења, које је имало

1 Цео говор штампан је у Дневном Листу, 1889, бр. 100—112. 2 Пригодне песме. Београд, 1903, стр. 3—4.