Светозар Марковић. Његов живот, рад и идеје.

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ 255

капитала у Србији, тако би се извео радикални економ“ ски програм, како га је први схватио и опртао Светозар Марковић, „творац српског радикализма“. Занатлијски покрет око 1890 године, коме је на челу био Раша Милошевић, везивао се за идеје седамдесетих година и стављао се под духовну заштиту Светозара Марковића. 1898 године, после расцепа у занатлијској организацији, зато што је један део занатлија показао вољу да помогне нову либералну владу, радикално-социјалистички елементи у српском занатлијству кренули су Занолалијски Савез, на. чијем наслову стајало је „Слава неумрлим борцима: Светозару Марковићу...“ и осталим људима које су проповедали његове идеје. Око Ваналплијског Савеза стала се скупљати и једна нова социјалистичка генерација, ђаци са Велике Школе, Учитељске и Геометарске Школе, и лист је поступно добивао социјалистичко обележје. Од људи из старијег и претходних нараштаја са тим покретом одржавали су везе: Васа Пелагић, Милош Миловановић, Никола Николић, Јаша Продановић, Др. Ђорђе Николић, Миленко Вукићевић, и други. И први пут тада у Србији прекида се са традицијама руског и идеалистичког социјализма седамдесетих година и отпочиње се проповедање сувременог марксистичког социјализма какав је прихваћен у целој Европи. Али и у том новом социјалистичком покрету чувао се култ према личности Марковића. 1895 године одбор Српског Ваналалијског-Радничког Савеза прославио је двадесетогодишњицу смрти Марковићеве. 26 фебруара многобројне занатлије, радници и ђаци дошли су на прославу, али је полиција забранила прославу и растерала учаснике. Том приликом изашао је свечан број данашлијског Савеза, пригодна брошура Живојина Балугџића После двадесет година и литографисана слика Светозара Марковића, која се и данас често налази урамљена. Из унутрашњости су поздравили прославу занатлијске организације, неколико учитеља и напреднијих радикала. даналалијски Савез (бр. 9.) писао је поводом прославе: