Свето Јеванђеље по Јовану

НО ЈОВАНУ. ГЛ. 4. ЈА

са земље од земље је, и говори као из земље ; г2 Који долази с неба над свима је. Што је видео пи чуо оно сведочи; и сведочанство зз Његово нико не прима. Који је примио Његово сведочанство, својим је печатом поз тврдио да је Бог истинит. Јер Кога је Бог послао Божје речи говори: јер Бог не даје 5 Духа на меру. Отац љуби Сина, и све је дао зе у руке Његове. Ко верујеу Сина има живот вечан, а ко се не покорава Сину неће видети живот, него гњев Божји борави на

њему. ГЛАВА 4. аи

1 Кад дакле Господ разуме да су чули фарисеји да Исус више ученика твори и г кршћава него Јован (Исус пак Самнекршћаз ваше него ученици Његови), остави Јудеју и а отиде опет у Галилеју. А ваљало Му је 5 проћи кров Самарију. Он дакле дође у град Самаријски који се вове Сихар, близу вемље коју Јаков даде Јосифу, сину својему. в А онде беше извор Јаковљев; Исус дакле, уморан од пута, сеђаше тако на извору. Беше тто око шестога сахата. Дође жена из Самарије да вахвати воде. Каже јој Исус: гдај Ми да пијем! Јер ученици Његови » бејаху отишли у град да купе хране. Онда Му каже жена Самарјанка: како Ти, Јеврејин будући, иштеш од мене, жене Самар-