Свето Јеванђеље по Јовану

38 ПО ЈОВАНУ. ГЛ. 11.

зо Оца Мојега. Ја и Отац једно смо. А Језа: вреји опет узеше камење да Га заспу камегг њем. Исус им одговори: многа сам вам добра дела покавао од Оца Свогега; за које од оних дела бацате камење на Мене р за Одговорише Му Јевреји: вбог доброг дела не бацамо камење на. Те, него због хулеи због тога што Ти, човек будући, градиш се за Бог. Исусим одговори: није ли написано у з5 закону вашему; ја рекох : ви сте богови » Ако оне назва боговима. којима реч Божја допаде, зв (а писмо се не може прекршити), зар ви говорите Ономе. Којега Отац постави и поола на свет: хулу говориш; што рекох: з7 Ја сам Син Божји; Ако не творим дела зв Оца Својега не верујте Ми. Ако ли творим, ако Мени не верујете, делима верујте, те да дознате и верујете да је Отац у Мени зги Ја у Њему. Тада опет гледаху да Га ухвате, и Оним се измаче из руке. «о И отиде опет преко Јордана на оно место где Јован најпре кршћаваше; п борави онде. а И многи дођоше к Њему и рекоше: Јован не учини ни једно знамење; али све што а каза Јован о Овоме истина беше, И многи онде вероваше у Њега.

РЛАВА 11.

: Беше пак један болесник, Лавар из Бетаније из села Марије и Марте, сестре ње-