Свето Јеванђеље по Јовану

1

1

1

1

1

1

1

ПО ЈОВАНУ. ГЛ. 11. 39

„зине. А Марија беше она која помаза Господа миром и отр ноге Његове косом својом, чији брат боловаше. Онда послаше сестре његове к Њему, говорећи: Господе, ето, онај кога Ти љубиш болестан је. А кад чу Исус, рече: ова болест није на смрт, него на славу Божју, да се прослави Син Божји с ње. А Исус љубљаше Марту и сестру њезину и Лазара. Па кад чу да је болестан, Он оста два дана на ономе месту где беше. А по том каже Својим ученицима : хајдемо опет у Јудеју! Ученици Му кажу: Раби, баш сад Јудејци гледаху да Те убију камењем, па зар опет да идеш онамо Исус одговори: није ли дванаест сахати у дану > Ко дању иде не спотиче се, јер • види светлост овога света; а ако когод иде ноћу, спотиче се, јер нема видела у њему. Ово рече, и по том им каже: Лазар, наш пријатељ, заспао је, него идем да га пробу» дим. Онда Му рекоше ученици Његови : з Господе, ако је заспао, биће спасен. Али им Исус говораше о емрти његовој, а они мишљаху да говори о одмарању у сну. а Тада им Исус каза управо: Лазар је умро. 5 И мило Ми је вас ради што нисам био онамо, да бисте веровали. Ипак, хајдемо к в њему ! Онда Тома, звани Близанац, рече саученицима: хајдемо и ми да помремо с њим !

~

~

сл

~

с

•

ји