Свето Јеванђеље по Јовану

58 ПО ЈОВАНУ. ГЛ. 17.

• вали су да Ме Ти посла. Ја се ва њих молим ; не молим се за свет, него за оне које си 1о Ми дао, јер су Твоји: и све што је Моје, Твоје је, и Твоје Моје; и у њима Ме прослап вљају. И више нисам на свету, а ови јесу на свету, и Ја долавим к Теби. Свети Оче, сачувај у име Своје оне које си Ми дао, да 12 буду једно као и Ми. Док бејах с њима Ја их чувах у име Твоје; оне које си Мидао Ја сам сачувао, и ни један од њих није пропао, 13 осим сина пропасти, да сеиспуни писмо. А сад к Теби долавим. И ове ствари говорим на снету! да имају радост Моју испуњену му себи. Ја сам им дао реч Твоју, и свет омрзану на њих, јер нису од света, као ни Ја 15 што нисам од света. Не молим Те да их узмеш са света, него да их сачуваш ода зла. 16 Од света нису, као ни Ја што нисам од све1 та. Освети их истином: реч је Твоја исти18 на. Као што си Ти Мене послао у свет, и 19 Ја сам њих послао у свет. И Ја посвеђујем Себе за њих да и онп буду освећени исти2 ном. Нити Ја молим само за ове, него и за оне који увверују у Мене чрез њихове речи : а да сви једно буду, као Ти, Оче, шта си у Мени и Ја у Теби, да и они у Нама једно буду, 22 да свет верује да си Ме Ти послао. И славу коју си Ми дао Ја сам њима дао, да буду 23 једно као Ми што смо једно; Ја у њима и Ти у Мени: да буду савршени у једно, и