Свето Јеванђеље по Јовану

по“ ЈОВАНУ. ГЛ. 20. 67

Симон Петар зањими уђеу гроб ивидиплатна 7 сама где леже, и убрус који беше на глави Његовој, не е платнима лежећи, него савијен в на једном особитом месту. Тада пак уђе и други ученик који бејаше први дошао к гро• бу, и виде и верова ; јер још не беху знали 1) писмо да Он мора устати из мртвих. Онда п отидоше опет ученици дома. А Марија стајаше на пољу код гроба, плачући. И док пла12 каше надвири се над гроб, и виде два анђела у белом где седе један чело главе а један чело ногу где беше положено тело Исусово. И кажу јој они: жено, што плачеш » Каже им: за то што су однели Господа мојега, м пи не знам где су Га положили. Ово рекавши, обавре се натраг и гледа Исуса где стоји, и 15 не знађаше да је Исус. Исус јој каже: же16 НО, што плачеш > Кога тражиш» Она, мислећи да је вртар, каже Му: Господине, ако си Га ти однео, кажи ми где си Га положио, и ја ћу Га узети. Исус јој каже: Марија! Она, обавревши се, каже Му Јеврејски: Рабони, које вначи: Учитељу. Исус јој каже: не дохватај се до Мене, јер још нисам узшнао к Оцу Својему; него иди к браћи Мојој и кажи им: узилавим к Оцу Својему и оцу вашему, и Богу Својему и Богу ваава шему. Долази Марија Магдалена и јавља ученицима да беше видела Господа и да јој Он беше казао ово.

1

сз

~ ~