Свето Јеванђеље по Јовану

с 12

|

го

~ с

сл

~ <>

о с

ПО ЈОВАНУ. ГЛ. 4. и

са вемље од земље је, и говори као пз земље ; Који долавп с неба над свима је. Што је видеб и чуо оно сведочи; и сведочанство Његово нико не прима. Који је примио Његово сведочанство, својим је печатом потврдио да је Бог истинит. Јер Кога је Бог послао Божје речи говори: јер Бог не даје Духа на меру. Отац љуби Сина, п све је дао у руке Његове. Ко верујеу Сина има живот вечан, а ко се не покорава Сину неће видети живот, него тњев Божји борави на њему.

ГЛАВА 4,

Кад дакле Господ разуме да су чули фарисеји да Исус вшие ученика твори и кршћава него Јован (Исус пак Сам не кршћаваше него ученици Његови), остави Јудеју и отиде опет у Галилеју. А ваљало Му је проћи кроз Самарију. Он дакле дође у град Самаријски који се вове Сихар, близу земље коју Јаков даде Јосифу, сину својему. А онде беше извор Јаковљев; Исус дакле, уморан од пута, сеђаше тако на иввору. Беше то око зшестога сахата. Дође жена из Самарије да вахвати воде. Каже јој Исус: дај Ми да пијем! Јер ученици Његови бејаху отишли у град да купе хране. Онда Му каже жена Самарјанка: какб Ти, Јеврејин будући, титеш од мене, жене Самар-