Свето Јеванђеље по Јовану

10 ПО ЈОВАНУ. ГЛ. 3.

веровао у име јединороднога Сина Божјега. 19 А ово је суд што је видело дошло на свет, и људи љубише већма таму него видело го јер њихова дела бејаху зла. Јер сваки који чини зло мрзи на видело, и не долази к виделу, да не буду обличена дела његова. а А ко истину твори к виделу долази, еда би била обелодањена дела његова : да су у Богу учињена. 22 А по том дођоше Исус и ученици Његови у Јудејску земљу ; и онде борављаше с њима и 28 кршћаваше. А и Јован кршћаваше у Енону, близу Салима, јер онде беше много воде; ма п долажаху те се кршћаваху. Јер још не 5 беше Јован бачен у тамницу. Тада пак настаде распра међу ученицима Јовановим и једним Јеврејином око очишћења. И дођоше к Јовану и рекоше му: раби, Онај што беше с тобом преко Јордана, о Коме си сведочио, ево Он кршћава, и сви долаве к Њему. Јован одговори и рече: не може човек ништа примити ако му не буде дано е неба. Ви сами мени сведочите да рекох: нисам ја Христос, него да сам послан пред Њим. Ко има невесту женик је; а пријатељ жеников који стоји и чује га, у срцу се радује гласу женикову. Ова је дакле радост моја зо испуњена. Он мора да расте, а ја да се умањујем. а – Који одозго долави над свима је; који је

Го] сл

2

|

2

4

2.

[22

2

Ф

а Гассоо

15 и