Свето Јеванђеље по Јовану

38 ПО ЈОВАНУ. ГЛ. 11.

зо Оца Мојега. Ја и Отац једно смо. А Јез1 вреји опет узеше камење да Га заспу камезг њем. Исус им одговори: многа сам вам добра дела показао од Оца Свогега; за које од оних дела бацате камење на Мене > за Одговорише Му Јевреји: вбор доброг дела не бацамо камење на Те, него због хуле и због тога што Ти, човек будући, гради се Бог. Исусим одговори: није ли написано у закону вашему: ја рекох : ви сте богови» Ако оне назва боговима којима реч Божја допаде, (а писмо се не може прекршити), зар ви говорите Ономе Којега Отац постави и посла на свет: хулу говориш; што рекох : з Ја сам Син Божји; Ако не творим дела зв Оца Својега не верујте Ми. Ако ли творим, ако Мени не верујете, делима верујте, те да дознате и верујете да је Отац у Мени и Ја у Њему. ада опет гледаху да Га ухвате, и Он им се измаче из руке. «о И отиде опет преко Јордана на оно место где Јован најпре кршћаваше: и борави онде. а И многи дођоше к Њему и рекоше: Јован не учини ни једно знамење; али све што «а кава Јован о Овоме истина беше. И многи онде вероваше у Њега.

ГЛАВА 11.

Беше пак један болесник, Лазар из Бетаније из села Марије и Марте, сестре ње-

8 З

сло

со

–