Свето Јеванђеље по Јовану

46 ПО ЈОВАНУ. ГЛ. 12.

за да би се испунила реч Мсаије пророка, коју он изрече: Господе, ко је веровао чувењу нашему» И коме је откривена мишица зг» Господња >» За то не могаху веровати, јер „о опет рече Исаија: Он је заслепио очи њихове и отврднуо срца њихова, да не виде очима ни срцем да разумеју, и не буду обра«"ћени тв да их излечим. Ово рече Исаија, јер виде славу Његову и говораше о Њему. «г Али опет и од кнезова многи вероваше у Њега, али Га због фарисеја не исповедаху, «з да не би били изгнани из синагоге : јер већма љубљаху славу људску него славу Божју. А Исус повика и рече: ко у Мене верује не верује у Мене него у Онога Који Ме 45 посла; и ко види Мене види Онога Који а Ме посла. Ја сам дошао на свет као видепо, да ни један који у Мене верује не 6огл рави у тами; и ако когод чује Моје речи и не држи иг, Ја му не судим, јер Ја нисам дошао да судим свету, него да спасем свет. га Ко Мене одбацује и не прима речи Моје, има онога који му суди: реч коју сам Ја говорио, она ће му судити у последњи дан. «а Јер Ја нисам од Себе говорио, него Отац Који Ме посла, Он Ми даде заповест шта во треба да кажем и шта да говорим. И знам да је заповест Његова живот вечни. Што Ја дакле говорим, онако говорим као што Ми рече Отац.