Свето Јеванђеље по Јовану

58 ПО ЈОВАНУ. ГЛ. 17.

• вали су да Ме Ти посла. Ја ве ва њих молим ; не молим се за свет, него ва оне кеје си 1о Ми дао, јер су Твоји: и све што је Моје, Твоје је, и Твоје Моје: и у њима Ме прослапвљају. И више нисам на свету, а ови јесу на свету, и Ја долавим к Теби. Свети Оче, сачувај у име Своје оне које си Ми дао, да 12 буду једно као и Ми. Док бејах с њима Ја их чувах у име Твоје ; оне које си Ми дао Ја сам сачувао, и ни један од њих није пропас, 18 осим сина пропасти, да се испуни писмо. А сад к Теби долазим. И ове ствари говорим на свету да имају радост Моју испуњену у себи. Ја сам им дао реч Твоју, м свет омрану на њих, јер нису од света, као ни Ја 15 што нисам од света. Не молим Те да их узмеш са света, него да их сачуваш ода зла. 16' Од света нису, као ни Ја што нисам од света. Освети их истином: реч је Твоја истила на. Као што си Ти Мене послао у свет, и 19 Ја сам њих послао у свет. И Ја посвећујем Себе за њих да и они буду освећени истиго ном. Нити Ја молим само за ове, него и за оне који узверују у Мене чрев њихове речи : г да сви једно буду, као Ти, Оче, што си у Мени и Ја у Теби, да и они у Нама једно буду, г2 да свет верује да си Ме Ти послао. И славу коју си Ми дао Ја сам њима дао, да буду аа једно као Ми што смо једно; Ја у њима и Ти у Мени: да буду савршени у једно, и