Свет
INTERVJU
HRVATSKA I JUGOSLAVIJA ĆE SE MEĐUSOBNO PRIZNATI DO KRAJA MARTA OVE GODINE!
Dragan Radio
VESMA PUSiG. šef katedre za soclologiju Zagrebaćkeg sveučilišta ž ućesuik "Cradanskog dijaloga M za "Svel" komentariše odiuku hrvatsidh državnlli organa o otkaaavanju manđata "pSavim iSeinovinia" nosle 31. marta. kaže da je saia trenutak u kome se odlucuje da 11 će u Irvatskoi pgevagnuli totailtarna IH demokratska opclja I procenjuje:
' .' 4''- .-' ,;;.v
;lkon izbija . nja rata na prostorima bivše Jugoslavije prvi susret srpskih i hrvatskih intelektualaca održan je još u novembru 1993. godine u Zagrebu. Ti razgovori trebalo bi uskoro da budu nastavljeni i u Beogradu i to je bio i osnovni razlog zbog čega su 27. i 28. januara u glavnom gradu Srbije boravilr dr Vesna Pusič, šef katedre za sociologiju Zagrebačkog sveučilišta, ujedno i direktor zagrebačke izdavačke kuče "Erazmus gilda" i Slavko Goldštajn. urednik tog uglednog časopisa. U poslednjoj ruudi beogradskih pripremnih razgovora posebno je bilo reči i o temi i terminu narednog susreta srpskih i hrvatskih intelektualaca koji se več dugo najavljuje, ah i stalno odlaže. Tako je u okviru "Građanskog dijaloga"
j;Ui\c zu roniiinuije Mirovuog foruraa u koji bi. irebalo da udu istakuuti javni radnici srpske, hrvatske i "bošnjačke" narodne zajednice. Boravak "retkili" gostiju iz Zagreba iskoristili smo za ekskiuzivni razgovor sa.prof. dr Vesnom Pusić koja je prva javno upozorila na opasnost od fašizma u Hrvatskoj. Ona je, takođe, jedna od retkih koja se javno usprotivila odluci hrvatskih državnih organa da se otkaže gostoprimstvo "plavim šlemovima" u UNPA zonama posle 31. marta uz ocenu da ju je strah od takvog poteza koji donosi veliku neizvesnost. "Sada se praktično odvijaju dva paralelna procesa koja nisu i ne moraju biti kontradiktoma", ističe na početku razgovora za "Svet" dr Vesna Pusič. "Ta dva procesa zapravo vode u istom pravcnu Sa jedne strane reč je o uspostavljanju nekakvog oblika ekonomske saradnje između prostora Krajine u Hrvatskoj i deia koji jeste pod nadzorom hrvatskili viasti. Istovremeno govori se i o uklanjanju snaga Ujedinjenih naroda koje razdvajaju ta dva dela Hrvatske. Prema tome, ako je moguče uspostaviti ekonomsku saradnju onda to znači i korak ka reintegraciji. Stanje na terenu nagoni na zaključak da upravo u vezi sa reintegracijom odlazak Unprofora ne može da bude jednoznačno ocenjivan, jer Unprofor nije nl bio jedina prepreka za reintegraciju Krajine u Hrvatsku, a uz sve to odlazak "plavih šlemova" predstavlja i opasnost da se ponovo razbukti sukob između Knina i Zagreba. Zbog svega toga nedavni dogovor o ekonoraskoj saradnji prcdstavlja samo jedan korak neophodan da se obave pripremc za odlazak Unprofora. Mislim da je bilo potrebno da sc pre odluke o odlasku "plavih šlemova" postignu dogovori o dvadcsctak koraka slitniii onome o uspostai Ijauju oki nomske sarad-
ujc Kiiina i Zagreba jer tada. odlazak Unprofora nc bi prcdstavljao nikakvm opasnost pošto njegove snage ne bi više ni bile potrebne. U sadašnjlm okolnostima, međutim, mislim da bi taj odlazak mogao biti vrlo opasan." • U prilog ove Vaše ocene govore i neke prilično "tvrde" izjave hrvatskih zvaničnika da če se, ako nikako drugačije, a onda silom Krajina reinfegrisati u Hrvatsku. Kako to komentarišete? Mislim da je za Hrvatsku ratna opcija apsolutno katastrofalna. Takav pokušaj bio bi neuspešan, čak i kada bi se obezbedili svi "tehnički" uslovi, jer Hrvatska ne bi taj prostor mogla kontrolisati osim da uvede potpunu diktaturu. To, međutim, nije moguće zavesti samo na jednom delu već se diktatura onda mora ustrojiti u čitavoj državi. Uz sve. to meni se čini da u Hrvatskoj pored zadovoljstva postoji i velika nelagoda zbog odluke o uskračivanju "gostoprimstva" Unproforu. Tome u pnlog govore i sve blaže izjave zvaničnih pohtičara i krugova, a naročito se to može primetiti od obelodanjivanja spome odluke. Te izjave su sada, naime, mnogo miroljubivije nego što su bile pre odluke o uskraćivanju daIjeg mandata Unproforu. Cilj ovakvog "zaokreta" je da se smire svi oni koji su bili prilično ratobomo raspoloženi, a vlast sve češče govori o reintegraciji Krajine u Hrvatsku nonnalnim, mimim putem. To je, po mom mišljenju, prvenstveno posledica te svesti o postojanju nelagode u javnosti da bi takva odluka mogla predstavljati i početak novih ratnih sukoba. • Kako procenjujefe šanse i mogučnosti za ponovno usposfavljanje normalnih odnosa između Hrvatske i Srbije, odnosno Savezne Republike Jugoslavije? Hrvatski predsednik Franjo Tudrnan je u intervjuu ucinačkoni "Spiglu" izjavio da će to biti obavIjcno već do kraja marta ove godiuc. Ne znam koliko Jc 10 realno, ali ako lo tvrde predscdiijci ouda to
inoždu i mo/c hi:i Utko. J;t, mcđutim, niislim da uspostavljauje diplomatskih odnosa, što znači i međusobno priznavanje Hrvatske i SR Jugoslavije, predstavlja nužnost, ali je to ujedno samo jedan prvi, mali korak u rešavanju postojećih problema i uspostavljanju stvamih kontakata između te dve države, To je ujedno i ono što mogu učiniti države. Mnogo više od toga one ne mogu, već to pre svega zavisi od građanskih inicijativa i od toga da h su i koliko stvarno mogući normalni susedski odnosi. • Sta to praktično znači? To znači da bi trebalo insistirati na manje formalnim, ah zato suštinskim odnosima, a to znači i komunikaciju dviju kultura, dviju pohtičkih sredina kako bi se videlo da li one mogu živeti normalno, jedna pored đruge, a ne kao države koje samo čekaju da sve eksplođira. • Ima dosta zamerki na prava i položaj Srba, a režim sve žešče pritiska i nezavisne medije. Možete li nešto više o tome da nam kažete? Što god bude veća opasnost od rata u Hrvatskoj i dok se bude održavalo sadašnje poluratno stanje to će i demokratija sporije napredovati, a brže zamirati. Naročito se to odnosi na poštovanje pravne procedure, a deložacije su klasičan primer. To je nedopustivo u bilo kojoj zemlji koja uopšte pretenduje da počne razvijati demokratiju, One su katastrofalne ne samo za neposredne učesnike, za Ijude koji su detožirani i koji u tome učestvuju, već brutahziraju i celokupnu javnost jer ogromna većina Ijudi samo sedi i sve to posmatra navikavajući se na takvu situaciju. Zatb mislim da je od ogromne važnosti činjenica da su deložacije, ipak, u javnosti naišle na otpor grupa koje su specijalno organizovane za borbu protiv nasilnih deložacija, a sve vreme su takve akcije napadane i u nezavisnim medijima. Pritisak je na riezavisne medije veliki, a posebno na "Feral" koiiie je otežano izlaženje zbog dodatnog poreza. Moj
jc dojam. incduliin, da jc u Hrvalskoj odlučni trenulak da li će prevagnuti totalitama opcija ili će, pak, prevagnuti ta neka demokratska opcija koja u javnosti postoji, a koja se manifestuje i kroz nezavisne medije, kao i kroz javne nastupe pojedinaca, određenih institucija i grupa. Mislim, takođe, da se nama u Hrvatskoj demokratija neće prosto dogoditi. Ako se u Hrvatskoj uspostavi stvamo demokratska kultura onda ćemo je mi sami morati tamo izgraditi i napraviti. Da li ćemo u tome uspeti, to ne mogu pi sama sebi reći, ah mi se u svakom slučaju čini da u sadašnjem trenutku postoje dosta snažne i grupe i tendencije u javnosti koje insistiraju na demokratiji, ah na žalost ne mogu reći da su one i pobedile. • Nedavno ste u Sarajevu razgovarali sa tamošnjim intelektualcima. Koliko je u ovom trenutku kod njih jaka svest o mogučnosti izgradnje jedne unitame demokrafske Bosne i Hercegovine? Ljudi sa kojima smo razgovarah u Sarajevu u svakom slučaju smatraju da je očuvanje integralne Bosne i Hercegovine ideal i cilj kojem oni teže. Oni se, međutim, međusobno razlikuju po ocenama koliko je takav cilj politički realan, ah tome svi teže. Takođe se svi slažu da je, sa bilo kog aspekta, tragedija razdvajati taj prostor i taj osećaj se provlačio kroz sve naše sarajevske razgovore. Mi smo tamo između ostalog razgovarali i o Vašingtonskom sporazumu, o uspostavljanju hrvatsko-muslimanske federacije i svi naši sagovornici su taj predlog smatrah samo prvim korakom u nalaženju rešenja za integralnu, celovitu Bosnu i Hercegovinu. Drugim rečima za njih je to u sadašnjim okolnostima realno rešenje, ah i privremeno dok se ne nađe način na koji bi se mogla reintegrisati čitava ta država. To je i opcija koju bi i ja osobuo podržala. ® U poslednjc vrcme špekulišc se i u vćzi sa evcnfualnom reir.tc-
gracijom Jugoslavije. Ima li u Hrvatskoj još jugoslovenstva i zagovomika te ideje? Mislim da nema, iako je kroz istoriju ideja o Jugoslaviji uvek i dolazila iz Hrvatske. Ta ideja je, međutim, ovim ratom u Hrvatskoj izgleda dosta temeljito izbrisana. Možda je ideja o tome opstala, u meri u kojoj ima Ijudi koji smatraju da je Jugoslavija bila dobra ideja koja, na žalost, nije uspela. Ovakva razmišljanja možda i nisu retka, ali je zato veoma malo onih koji smatraju da bi jedna takva ideja mogla ponovo zaživeti. • Koliko je realna opasnost da italijanski zahtevi vezani za Istru i Kvarner izazovu pojavu secesionizma ili regionalizma i u samoj Hrvatskoj? Istra je ved primljena u Udruženje evropskih regija. U vezi sa tim pitanjem moram da kažem da se osećam kao nekakav lokal-patriota, ali po onome što znam, a prilično dobro poznajem situaciju u Istri, apsolutno sam uverena da u Istri ne postoji nikakav secesionistički pokret niti secesionističke tendencije. Ideje koje zagovara stranka koja je u Istri dobila 80 odsto glasova birača apsolutno ne sadrže secesionističke primese. Ulazak Istre u Organizaciju eviopskih regija je, hvala Bogu, samo jedan korak prema evropskom identitetu Hrvatske i volela bih kada bi i ostale regije iz Hrvatske mogle uči u slične evropske organizacije i udruženja. Mislim da je prednost Hrvatske njezina policentričnost (a Istra je fantastičan primer za to) upravo zbog toga što Hrvatska ima mogučnost da je i u sumornim vremenima neke regije naprosto izvuku iz teške situacije zato što su različite, što imaju i različite političke mentahtete, kao i ekonomske mogučnošti. Prema tome, ukoliko Italija ne umaršira u Istru svojiin trupama, Sto je malo verovatno, Istra se ueče odvojiti od Hrvatske.
Prva dama hrvatske građanske opozicije: Vesna Pusić
Svet C 17. februar 1995
11