Свет

"DOK TI POČIVAŠ U VEČNOJ KUĆI, ONE ARČE TVOJU IMOVINU!!!"

ALEKSAMPBA KOMSTANTIMOVIC. sestra pokoinoo dr Mlodraga Konstantinovića otkriva za "SVET" dosad nepoznate pnjedlnnsti n smrti svog brata krlveći za to njegovu suorugu i kćerku. a u čltuljam koie redovno obiavliuie u "Pnevniku" stoii:

m ■ ■ , -

mrt doktora Miodraga Konstantinovića, vrsnog hirurga sa vaskularnog odelenja novosadske kliničke bolnice odavno bi pala u zaborav da njegova sestra Aleksandra Konstantinovič u novosadskom Opštinskom sudu nije pokrenula krivični postupak protiv supmge pokojnog doktora Konstanti-. noviča. Najbliža rodbina preminuiog, otac Luka, majka Marija i sestra Aleksandra ni danas ne raogu da se pomire sa činjenicom da je smrt njihovog sina i brata Miodraga, koji je za života mnogima pomogao spašavajuči ih od sigume smrti, ostavila ravnodušnim ne samo poznanike i prijatelje, več i novosadski SUP i sudstvo. "U istrazi o smrti moga hrata bilo je mnogih manjkavosti. ali svi su prihvatili zdravo za gotovo da je Miodrag izvršio samoubistvo. Međutim, nikoga nisu zanimali razlozi zbog kojih je ovaj uspešni, situirani čovek digao ruku na sebe", priča Aleksandra Konstantinovič. ISTRAŽNI SUDIJA DIKTIRA IZVEŠTAJ TELEFONOM Prošle godine, 22. januara ništa nije nagoveštavalo tragediju koja je bila na pomolu. Prethodnu noč Miodrag je bio dežuran na klinici. Obišao je pacijente i pošto se uverio da je sve u redu otišao je kuči. Nije prošlo mnogo vremena i posle uobičajenog razgovora o kafi i doručku, Miodrag je izvršio samoubistvo iz sopstvenog pištolja. "Poznato mi je da je kliniku napustio posle devet sati i otišao kuči. Stanovao je u ulici Olge Petrov sa svojom suprugom i kčerkom u potkrovlju porodične zgrade koja prigada njegovom tastu i tašti. Sta se tog pre podneva dogodilo u njegovom domu ne znam. Kod mene su tek između trinaest i trinaest i trideset zazvonila dva milicajca i veoma hladno saopštili da se moj brat übio na svojoj terasi iz sopstvenog pištolja za koji je posedovao dozvolu. Kada sam ih upitala kada se to dogodilo i zašto nas kao najbližu rodbinu o tome nisu odmah obavestili nisu mi odgovorili, več su rekli da je telo mog brata na sudskoj medicini. Odmah sam otišla ta-

mo, ali Miodraga nisam mogla da vidim jer, navodno, doktor koji jc toga dana radio, nije bio prisutan. Sutradan posle obdukcije ipak sam uspela da ga vidim. Na njegovom licu nije bilo nikakvih promena, osim što je iznad uha imao rupu od metka veličine nokta na malom prstu. Nakon rutinski obavljenog posla izdata je dozvola da možemo da sahranimo telo. Na sahrani je osim rodbine prijatelja i poznanika bilo mnogo Ijudi koje nisam poznavala. Mada mi je već tada bilo sve sumnjivo, nisam htela da reagujem jer sam mislila da sahrana treba da prođe bez ijednog incidenta." "Danima sam razmišljala o čudnim okolnostima koje su mog brata potakle da izvrši samoubistvo. Na poslu nije imao problema i u bolnici su ga svi poštovali. Znala sam, međutim da je nesrečan u braku jer je suprugu u nckoliko navrata napuštao, ali se uvek vraćao zbog kčerke, Kasnije sam saznala da 23. januara na veštačenju o smrti moga brata nije bilo istražnog sudije Miroslava Alimpića. Dežurni u novosadskom SUP-u koji su izašli na uviđaj tražili su ga dva i po sata, iako su gospoda sada ’dobro naoružana’ pejdžerima. Kada su ga konačno pronašli, gospodin Alimpič nije našao za shodno da izađe na uviđaj, već je telefonom obavestio svoje kolege da slučaj notiraju kao samoubistvo. Inače, Miodragovo telo je pronašla njegova jedanaestogodišnja kćerka. Uzela je pištolj iz koga se

ubio, zakoćiia ga i sakrila u komodu u ’iovačkoj sobi’. Zatim je otišla kod majke u spavaću sobu rekavši joj da je ’tata pao’. Nije nii poznato ko je i kada pozvao miliciju i hitnu pomoć samo znam da pištolj nisu odmah pronašli. Takođe, znam da nisu pronašli ni ćauru, a sigurna sam da ga nisu ni tražili. Tek narednog dana su napravljene fotografije pištolja koji je u međuvremenu perfektno očišćen i u njega je samo za ’slikanje’ zaglavljena jedna čaura." SKLONOST ALKOHOLUI PATOLOŠKA VEZANOST ZA SESTRU? "I pored svih kontroverznih činjenica nikome iz SL P-a nije bilo ništa sumnjivo, pa čak ni onda kada je devojčica izjavila da je sakrila pištolj jer se bojala da će tata übiti i nju i mamu. Sve je to bilo prilično naivno i ’tanko’, pa smo moji roditelji i ja pokrenuli krivični postupak protiv Zelmire Konstantinovič. Optužili smo je da je svojim prigovorima i stalnim omalovažavanjima navela Miodraga na samoubistvo." Supruga pokojnog doktora Kqnstantinovića je na sudu ispričala priču o teškom zajedničkom životu. Istakla je da je Miodrag bio sklon alkoholu i da ju je često tukao, da je bio patološki vezan za sestm koja ga je i navela dakupi pištolj. " Tog dana bila sam u spavaćoj sobi

i nisam ni videla šta on radi, a prema rečima moje kćerke ona je pištolj zakočila i ostavila u sobi. Nisam ni čula pucanj jer je od spavaće sobe do terase dosta prostorija. Kčerka me je povela na terasu gde je na vratima ležao moj pokojni muž". tvrdi gospođa Konstantinović. Aleksandra Konstantinović nastavlja svoju ispovest: "Dušan Jovanov koji se našao na licu mesta kada se Miodrag übio ranije je radio u saobraćajnom odelenju gradskog SUP-a i delio je bonove za benzin. Posle su ga premestili u odelenje za kriminalistiku, a o kriminalu zna kao ja o šivenju. Cak sam i na obdukcioni nalaz čekala skoro dva meseca. Tvrdim da je u celom slučaju bilo mnogo propusta. Da li se štiti moja bivša snaha i dete, ili se čitav sudski postupak oteže i odlaže ne bismo li moji roditelji i ja odustali od dalje istrage? Ni istražni sudija Alimpič nije opravdao ugled svoje profesije jer nije čak ni zatražio rekonstrukciju događaja kada se videlo đa nema ni oružja, ni čaure, ni zrna od metka." KOME JE DR KONSTANTINOVIĆ SPREMAO DAROVE? "Ako je meni, kao laiku, jasno da nije moguće opaliti iz pištolja kalibra devet milimetara, a da sc ne čuje pucanj, kako je moguće da je fo SUP previdco? Ili da dete ođ jeda-

naest i po godina da izjavu da je ona pronašla mrtvog oca, da je skinula pištolj sa njega i sakrila ga jer se bojala da će ih tata übiti. Niko drugi nije dao izjavu, ni tašta ni tast, koji mu je, uzgred budi rečeno više puta pretio da će ga übiti jer je doktor u nekoliko navrata napuštao bračnu zajednicu i nameravao da se razvede." "Istraga koju smo privatno pokrenuli gospoda iz novosadskog suda su odbila jer po mišljenju Save Đurđića nema elemenata za vođenje istrage protiv Želmire. Međutim, mi ćemo istrajati do kraja. Ne samo zbog toga što je moj brat bio poznat čovek, već da se tako nešto ne bi dogodilo drugim Ijudima. Podneću krivičnu tužbu protiv istražnog sudije Miroslava Alimpića i Save Đurđiča jer su nesavesno radili svoj posao." U proteklih trinaest meseci od kako je doktor Miodrag Konstantinović sahranjen nijednom čitaocu "Dnevnika" nije promaklo da se među čituljama najviše pojavljuje slika pokojnog doktora, koga najbhža rodbina sigumo ne može da prežaii. Međutim, tekst koji prati sve čitulje čitaoci pamte još više jer je svaki usmeren protiv supruge i kčerke pokojnika. Tekstovi glase: "Dok ti počivaš u svojoj večnoj kući, oni arče tvoju imovinu" ili "Trinaest meseci je prošlo od kako te nema. Svakog februara si spremao darove. Kome, čemu?"

I TRINAEST MESECI POSLE SMRTI MISTERIJA OSTAJE: Zbog čega Je dr Konstantinovič počinio samoubistvo?

i 17. februar 1995 Q Svet