Свет
STRADIJA ILI ARKADIIA
Piše: Redep
Isprcd muzeja Prado u Madridu kisne Milan Konjović Milisav Milenković
TEROR NAGRADA
9 :
Jma tri reči koje se, najčešće, rimuju, u paklenom ritmu svojih danteovskah ili, bolje receno, kafkijauskih određenja. To su: Hunija Endre Adija (Andrije Adija, kako mu je, sasvim našld, prevodio ime Todor Manojlović); Panonija Miroslava Krleže; Stradija Radoja Domanovića. Te tri kobne, magične naše metafore zla, blata, otuđenosti, javljaju se na horizontima stoleća koje nam već izmiče, kao glasovi orvelovski tragični, višeznačni, nazubljeni. Nisu u pitanju geografska imena, nikako. Uvek je reč o metafizičkom, drukčijem zračenju. Onda se, u ovim našira tužnim i beznadežnim sumracima, pojavio D. J. Danilov, pesnik rođen u poslednjim me-
secima života Branka Miljkovića (1960), gospodar reči, neprikdsnoven, usamljen. I on je od jednog sela kraj Požcge učinio privid ueke druge romantike. Onda je iznašao svoju, možda već uveliko i našu Arkadiju. Tako se onim skupocenim rečima, svetim imenicama evropske lirike (Hunija, Panonija, Stradija) pridružuje sad bukolički simbol Danilova. Tako se, bezmalo na istom tlu. javljaju i Stradija Radoja Domanovića, za koga je, svojevremeno, Krleža govorio da je Karl Kraus Balkana, i Arkadija našeg večitog romantičarskog duha. Tužno je ustanoviti da smo na žalost, sve više i doslednije nalik na Stradiju. Pogledajte koliko nagrada, priznanja, poveIja, ordenja itd. Niko im ni broja ne zna: gotovo je ponosno opstati u ovom svetu bez priznanja, bez odličja. U sveopštoj-devalvaciji, u haosu rata, u carstvu našeg novokomponovanog kiča, usred banalne naše euforije pred tv i operetskim kostimima i igrankama jedne balkanske dinastije, Obrenovića, onaj Danilov je, kanda, rešio da pobegne. Zna se, nekad je DaJi pisao Lorki da je nadrealizam bekstvo od nečega. Arkadija Danilova kao da je očajnički pokušaj da se vratimo, tako svakojaki, sopstvenom biću, istini, prozračnosti jutra koje ovog febmara nadire tako mahnito, sveže neisceljeno.
Vreme je velike upitanosti. I bekstva. PERVERZNI BRILIANTIN Tako je malo potrebno da se nekadašnji Travoltin filmski naslov pojavi u novom, drukčijem sjaju. Mladi Vladimir Maksimović (1967) je upravo objavio knjigu Perverzni briIjantin ("Velvet", Beograd, 1994) koja, sažetim fragmentima, gusto i doživljeno, svedoči o spajanju, somatskim našim dodirima, apsolutnom haosu i nemiru savremenosti na način 'koji će, možda, ponekog podsetiti na Bukovskog, ali, isto tako, opčinjava magično, drukčije, paradoksalno. Na liniji ispovednog koja polazi od koga dmgog nego od Zan Zak Rusoa, ovaj Maksimović otvara toliko novih mogućnosti istraživanja, nespokoja, uspomena i stolikog obličja seksa, da se razložno može govoriti o otkriću. Svakako brutalniji i otkriveniji nego ovogodišnji "NIN"-ov laureat Vladimir Arsenijević, ovaj nekadašnji panker svedoči o jednom svetu i izbliza i izdaleka u isti mah. Tako se sarajevske i beogradske ulice pojavljuju u svojim metežima autentično, zaista do dna. Nije, dabogme, reč o mekoj ni o tvrdoj pomografiji, ali je u ovim prozama erotika svih uaših mogućnosti promolila svoj po-
nos, svoju sablju, svoj orgazam, tu famoznu malu smrt, kako govore Francuzi, dramatično, iskošeno, nekonvencionalno. Praznik za čitače. PISMO Dragi Alen Boske, Jedan sam od onih konkretnih čitalaca koji Vas, koliko odavde mogu, prate već nekoliko decenija, sa velikim zadovoljstvom. Kao i Milorad Pavić, i kao toliki moji prijatelji, ja u Vama, i danas, kao i juče, vidim izuzetno radoznalog istraživača nepoznatih nam svetova. Zato ste, kako mi je Dušan Matić često govorio, neprekidno mladi, Imao sam čast da, zajedno sa Vama, objavim tekst na čelu novog izdanja sjajne Pavićeve knjige Ruski hrt ("Bata", "North American", "Orbis", 1993). Upravo to blisko susedstvo (usuđujem se da kažem; i izuzetna komplementamost naših eseja), podstiče me da Vam skrenem pažnju na jednog izuzetnog slikara koji, u poslednje vreme, pleni pažnju i u našoj zemlji i u drugim centrima, uostalom i na drugim kontinentima. Radi se o Draganu Stojkovu koji zrači jedinstvenom svetlošću srednjoevropskom, dramatičnom, superiomom. Svaka od njegovih izložbi je veliki doživljaj. Danas je on ovde bez premca. Popularan, on istovremeno ispunjava visoke norme
profesionalizma. Vi ga sigumo poznajete. Moja je velika želja da napišete članak o njemu. To bi, bez ikakvih sumnji, mnogo značilo njegovoj umetnosti, i čitavom našem nastojanju da se prave vrednosti s ovog našeg tla, tako tragičnog, što ranije uoče i prepoznaju. Sve je u Vašim rukama dragi Alen Boske. S izrazima velikog poštovanja, Vaš Draško Ređep RQB Nema te situacije u kojoj karijerista neće pokušati da promoviše svoju (ne)vrednost, svoj glas, svoje pismo. Bio sam na komemoraciji kada je, a sve navodno u vidu sećanja na pokojnika, Zupčinko nedavno govorio dugo, monotono, stupidno. Onako već kako to i inače radi, u unjkavim, znojavim, Ijigavim rečenicama. Dugo. Nikad kraja. I kao što muškarac, prevashodno, uvek i u svemu vidi onu stvar, tako naš večitaš u svemu vidi mogućnost obnove ili poraznog svog trajanja, vladanja. pomame, bestidnosti. Antić ga je, i mrtav, sprečio da mu govori nad otvorenim grobom. No, eto, naš nazdravičar je dočekao pokojnika koji više ne može ni da se pobuni, niti da ga prekine u praznoslovu. Ciji je grob sledeći?
Svet G 17. februar 1995
27
CENTRALNO-EVROPSKI UNIVERZITET I UNIVERZITET ESEKS RASPISUIU KONKURS ZA UPIS NA ZAJEDNIČKI PROGRAM POSLEDIPLOMSKIH STUDIJA ZA STICANJE ZVANJA MAGISTRA EKONOMSKIH NAUKA Tokom prve godine studija studenti će nastavu pohađati na Univerzitetu Eseks {Velika Britanija), a tokom druge na Centralnoevropskom Univerzitetu u Budimpešti. PROGRAM STUDUA PRVA GODINA NA UNTVERZITETU U ESEKSU - MKROEKONOMUA - MAKROEKONOMUA - UVOD U TRŽIŠNU EKONOMUU - EKONOMETRUA - KVANTITATTVNE METODE - VISI TEČAJ ENGLESKOG JEZKA DRUGA GODINA NA CEU U BUDIMPEŠTT - PLANSKA PRTVREDA U TRANZICUI - TRŽIŠTE RADA U TRANZICUI - INDUSTRUSKE ORGANIZACUE U POSTKOMUNISTIČKIM EKONOMIJAMA - MEĐUNARODNA TRGOVINA I FTNANSIJE EKONOMUE U TRANZICUI - FINANSIJE PREDUZEĆA, BANKARSTVO, FINANSUSKO TRŽIŠTE U EKONOMUAMA U TRANZICUI - IZRADA MAGISTARSKE TEZE USLOVI ZA KONKURISANJE Pravo konkurisanja imaju diplomirani studenti ekonomije, sa dobrim znanjem engleskog jezika i matematike, Kandidati treba da podnesu sledeće dokumente: - Popunjen formular koji se može dobiti u SOROS FONDU JUGOSLAVUA, Novi Sad, Jevrejska 4. - Biografiju sa detaljima vezanim za školovanje i rad. - Dve preporuke. - Esej dužine do 500 reči, kojim se objašnjavaju razlozi želje da se upišu studije. - Prevodi (na engleski jezik) svih relevantnih diploma, overenih kod sudskog tumača. Svi kandidati su obavezni da polože TOEFL i ispit iz matematike, koji će se održati 14. aprila 1995, godine, u prostorijama SOROS FONDA JUGOSLAVUA. STIPENDUE Kandidati koji se upišu na studije dobijaju stipendiju koja pokriva troškove školarine, smeštaja, ishrane i putne troškove. ROK ZA PODNOŠENJE PRUAVA JE 3. MART 1995. PRIJAVE SE ŠALJU NA SLEDEĆU ADRESU: CENTRAL EUROPEAN UNIVERSITV, Admissions Office CEU POB 114, Taboritska 23, 139 87 PRAHA 3, CZECH REPUBLIC. Za detaljnije informacije možete se obratiti SOROS FONDU JUGOSLAVUA, Novi Sad, Jevrejska 4.
Inicijalivni odbor za stvaranje lužnoslovenske konfederacije APiL GRADANIMA BIViE JOGOSIiAVUE no što je posle smrti Josipa Broza Tita postalo više nego izvesno jeste da če se i njegova Jugoslavija raspasti pre ili kasnije. I ona se raspala. Ali je danas takođe više nego izvesno da će na njenim razvalinama pre ili kasuije biti stvorena Južnoslovenska konfederacija, jer je to u Vašem interesu. Inicijativni odbor za stvaranje Južnoslovenske konfederacije je siguran da ona može biti stvorena još pre isteka ove, 1995. godine, samo ako Vi tako odlučite. A još je sigurnije da če njeno stvarauje sa odobravanjem i olakšanjem biti prihvaćeno od strane evropske i međunarodne zajednice kao celine. Oni koji Vas budu übeđivali u suprotno, a biće rh, nisu Vaši prijatelji i ne žele Vam dobro. Ui možda žele, ali ne znaju šta rade. Građani bivše Jugoslavije, Zakoračite za svojim konfederativnim interesom i postanite članovi Inicijativnog odbora za stvaranje Južnoslovenske konfederacije. Oklevanjem ništa ne dobijate, već samo gubite. A izgubili ste već dosta. I suviše. Vreme je, dakle, za akciju. Predstavnik odbora za stvaranje Južnoslovenske konfederacije