Свет

vitkih Ijudi - u prve dve godine izgubili su oko 4.000 tona, tj. 400.000 Ijudi smršalo je po 10 kilograma!). Slede poglavlja o miutrašnjem uređenju stanova (gosti se primaju oko peći), o nabavci vode (neki se'služe i rašljama, ali su ugledni rašljari vrlo skupi; kišnica je dobra za pranje kose), o spavanju, grejanju, o Sarajevu noću. Posebno se obrađuju ratni recepti. Soping, moda, optičari, kozmctika, knjižaie, suveniri koje stranac može da ponese iz grada (čaure su jeftine, posetioci više cene bonove za racionalnu piehranu ili znaju, kao uspomenu iz Sarajeva, povesti nekog psa dobrog pedigrea). Sta će mladić pokloniti devojci koju voli? Bocu čiste vode, sveću, sapun. Strastvena Ijubav izražava se darivanjem naramka drva ili uglja ili knjiga koje dobro gore. Kuda ćete se prošetati po Sarajevu: po grobljima, tj. po parkovima. Kakve su mogućnosti rekreacije? Seča drva, hodanje, trčanje je omiljeni sport. penjanje po zgradama. Sah u podrumu. Omiljena zabava je bilijar, a fliperi rade iako nema struje. Gde i kako možete da popravite pokvaren sat, možete li da se fotografišete za dokumente, može li se fotokopirati (može u Predsedništvu, ako imate vezu)? Kakve su bolnice, šta je sa bolesnim kućnim Ijubimcima, idu li Sarajlije na izlete?- Samo vojnici. Gde se može izaći (vodič donosi popis kafana i kafića), gde su likovne izložbe, gde se održavaju performansi, gde se daju pozorišne predstave, radi li bioskop? Da, bioskop 'Scena obala" daje predstave jednom nedeljno u jedan sat posle podne; filmovi su na video-trakama, a "Scena obala" ujedno je sastajalište intelektualaca, stranih novinara i umetnika - upućuje Vodič. Suada Kapić kaže da je prvo pravilo preživljavanja da se ostane pri zdravoj pameti. (U onoj stambenoj zgradi u Sarajevu nema nijednog slučaja staračke demencije; to je Itiksuz koji sada sebi niko ne može da dopusti). Za Suadu je garancija da će ostati normalna bila mogućnost da se bavi svojim poslom, da posmatra oko sebe i artikuliše ideje koje se nameću. "Bila sam fascinirana tom rijetkom prilikom: da posmatram propast jedne civilizacije i uspostavljanje nove. Sve ono što sam učila na filozofiji i na režiji mogu sada u životu da provjerim. Mogu da posmatram kako se u situaciji jedinstvenog terora, u opsadi koja traje tri godine, razvijaju ijudske sudbine, odnosi i karakteri. Od prvog časa, kad je grad pao pod opsadu, kad smo sestra i ja pobegle sa Grbavice u središte, htjela sam da rekonstruišem tu opsadu, osvjedočim se kako izgleda raspadanje i ponovno sastavljanje života. Morala sam to tako da radim. To mi se činilo kao u bajci; oni sruše po danu, mi sagradimo po noći. Kada kažem "mi", to je isprva bila jedna grupa Ijudi, onda još jedna, na kraju cio grad. Javila se potreba među nama da svom nevidljivom neprijatelju - jer mi njih ne vidimo, iako

smo njihova stalna pokretna meta - pokažemo da nas nisu uništili. Tako je nastala priča 0 opstanku i tako smo počeli da radimo projekte. Postoje tri nivoa opstanka; prvi je biološki, drugi je kulturni, treči je duhovno zdravlje, koje omogućuje rad. Ravnoteža između ta tri dijela uspostavlja normalnost u ovom gradu. Gotovo mi se čini da ovo sad mogu, čak, nazvati i životom." Sa tim vodičem Suada Kapić, nekada davno glumica, reditelj i novinarka na Televiziji Sarajevo, do rata, bila je autor vrlo populame emisije, "Umijeće življenja", putovala je u Japan i u Ameriku, ali se uvek vraćala u Sarajevo. "JAPANCIMA SAM REKLA: DOLAZIM VAM IZ BUDUĆNOSTI!" "Cinjenica da može nestati jedna stara civiliza'cija nije nevjerovatna. Ljudi to mogu da zamisle. Ali mi smo to sve doživjeli. Kad dođem u Viječnicu 1 gledam njene izgorjele stupove, znam da su najbliži grad Sarajevu Pompeji. Po fasadama i po nekim kučama koje još nekako stoje čini se da Sarajevo još postoji, ali to nije tačno. Sve se to promijenilo. Mi smo se promijenili. Mi živimo životom nakon katastrofe. Ali, gledajte: oko nas su svi elementi koji nam omogučavaju da stvorimo novu civilizaciju. Japancima sam rekla: dolazim vam iz budu-

čnosti. 0.K., između nas je procijep od dvije hiljade godina: vi ste vrhunac civilizacije, a mi smo njen kraj. Ja znam šta je tamo gdje se civilizacija završava. Ja tamo živim." U Kjotu je otišla u prodavnicu opreme za preživljavanje, nadajući se da će naći nešto što bi joj, možda, koristilo u Sarajevu. Ali uzalud; tamo se nalazio samo pribor za iživljavanje vikendaša. "O, ne", rekla im je Suada, "vi imate stvari za vikend, ali nemate baš ništa za katastrofu. Morate da nabavite nešto što nije vezano za struju, vodu, plin, gorivo. Samo prirodni resursi i vrhunska tehnologija prolaze u Sarajevu. Satelitska tehnologija se još istražuje; u Sarajevu je ona od vitalne važnosti..." U Kjotu, na otoku Honšuu, osamdesetak kilometara od grada Kobe koji je pre nekoliko dana razorio zemljotres, Suada je, pre nekoliko meseci, stala pred studente. U jednoj ruci imala je zmo pasulja, vrećicu semenja, tri rese od persijskog ćilima, srebmi papirić od čokolade, "Sorti" bateriju, čep od vina i tablete za vodu. U drugoj je mci držala Marksov "Kapital". To je, navodno, sve što je čoveku, ako ga zadesi katastrofa, potrebno da preživi. Rese od ćilima, srebmi omot od čokolade i čep potrebni su da bi čovek sebi napravio svetiljku, jer mrak svima najteže pada. Seme je, kaže ona, održalo Sarajevo 1993. jer Soros im je, poklonio semenja za dva i po

miliona dolara. Sve je bilo posađeno. I prvo pravilo bilo je da niko ne sme da dira ničiju baštu, iako su bili na javnim površinama i zaista niko ih nije ni dirao. Dakle, u toj je ruci imala sve što je potrebno za opsatanak u prvoj godini. Ali, zašto "Kapital" u desnoj mci? "Zato što je komunizam izgorio u Sarajevu. To je najbolji materijal za potpalu koji može da postoji. Ko ga je čitao, čitao; ko nije, nije, ali gori savršeno. Cijelu noć možeš mirno da se griješ. Izgorjela je cjelokupna komunistička literatura. Knjige nisu paljene namjerno, ali su izgorjele. Časna riječ, sestra i ja smo tako preživjele." Još pre dve godine arhitekta Ognjenka Finci projektovala je "bosansku kuću", tradicionalnu kuću iz srednje Bosne, sagrađenu od elemenata koji su se našli u kmgu kasame bivše JNA. Kuća je iznutra funkcionisala kao muzej onoga što je u Sarajevu nastalo u poslednje dve godine na podmčju dizajna, skulpture, plakata i životnog stila. U tradicionalne, plastične, kubuse bile su postavljene stvari iz običnog života. Tako je "redimejd" postala i peć kojom se inače koriste Suada i njena sestra. Na mesinganoj piočici pisalo je: "Peć za preživljavanje". Tu peć projektovao je otac Suadinog sina, arhitekta i dizajner; nije mogao da odoli pa ju je uobličio tako da bude lepa! Dimnjak peći deo je pozorišnog reflektora iz pozorišta u kome su Suada Kapić i Haris Pašović

režirali, tako da ona danas deluje kao kombinacija limenog čoveka iz "Carobnjaka iz Oza", nekog Dešampovog artefakta i ranih Bojsovih objekata. Kao što je 1956. "LajP prezentovao temu o "100 Amerikanaca" kojom se slavio američki način života, gospođa Kapic odlučila je da portretiše sto Sarajlija. Njena druga inspiracija je pomodni američki časopis "Veniti Fer". Po modelu anketa kojima ovaj časopis ispituje šta vole i šta misle zvezde od Madone do Ivane Tramp, Suada Kapič uputila je, doduše prerađenih, 42 pitanja stotini građana Sarajeva. Kakav je sarajevski način života? Kakav je odnos Sarajlija prema smrti, Ijubavi, bližnjem, koji se na najčistiji način, u tri godine opsade i 4.000 granata dnevno, iskristalisao? Grupa koja je obrađivala anketu i sama je iznenađena: odgovori koje su dobili pokazuju da se u Sarajevu dogodila promena mentaliteta, koja nije samo trenutna reakcija nego može da postane bitna karaktema crta građana. Recimo, na pitanje šta vas je spasilo u ove tri godine, svi su vrlo visoko vrednovali rad, a to je potpuno suprotno sarajevskom predratnom mentalitetu. Svi rade i to po deset do petnaest sati na dan. Zaključno je pitanje: "koja je vaša poruka ostatku svijeta iz zemlje posljednjih stvari?" Odgovori su: "Ovo će se i vama dogoditi. Ne bojte se, nije tako strašno. Kada do -toga dođe, budite koncentrisani i spremni..."

Oa II ste znali da jedna oblćna "Soni'-jeva haterija od 1.5 volla može raditi tri meseca duže ako se svaki dan 6 minuta hgwa n slanoj vodi?

Svet 17, februar 1995

31